Срби масовно желе да постану Руси

Русија ће се залагати за права Срба, посебно оних који живе на Косову, користећи све могућности међународног права и руских закона, изјавио је шеф МИП-а Русије Сергеј Лавров поводом великог броја добијених захтева Срба да им се додели руско држављанство.

Разлог за овај протестни корак који поприма све веће димензије су обесправљеност и репресије од стране Приштине у односу на србско становништво Косова. Већ 22 хиљаде људи се обратило амбасади Русије у Београду. Сасвим недавно је дошло до сукоба Срба и косовских специјалних јединица на административној граници са централном Србијом који су нагло погоршали односе Приштине и Београда и инспирисали НАТО да поново говори о решавању проблема силом.  Ипак власти Косова не само да не предузимају ништа да се србска национална мањина изједначи у правима са Албанцима, већ настављају са репресијама.

Сергеј Лавров је обећао да ће руска страна пажљиво да донесе одлуку у вези захтева за држављанство.

“Са правне тачке гледишта Русија има закон који се односи на захтеве страних држављана за добијање руског држављанства. У овом случају то су држављани Србије. У политичком смислу нама су исувише добро јасни мотиви који су натерали косовске Србе да се обрате са таквим захтевом. Они су у очајном стању, осећају безизлазност у условима када их, упркос резолуцији 1244 СБ УН, приморавају да се подчине диктату Приштине. Желе чак и да им одузму право на локалну самоуправу. Жалосно је то да се све дешава не само уз попуштање, већ и уз директну подршку НАТО снага на Косову и мисије ЕУ за такозвану владавину закона. Ови међународни фактори крше статусно неутрални мандат који имају. Ми ћемо се и даље оштро томе противити”.

Шеф МИП-а Русије је нагласио да нико не сме да одлучује за судбину целих народа и да ће Русија наставити да се залаже за права Срба.

“Рећи ћу да све последње године активно помажемо косовским Србима у хуманитарном плану и са тачке гледишта очувања њихове културе, самосвојности, традиције. Преко УНЕСКО-а смо припремили и остварујемо пројекат обнављања разрушених србских светиња на Косову. Тај рад ће се наставити”.

Сами косовски Срби више не полажу наде у Београд, који се придржава курса чланства у ЕУ. Своје последње наде Срби повезују са Русијом, наглашавајући да не планирају сеобе. Они желе држављанство као гаранцију тога да ће бити безбедни и заштићени.

Доцент катедре за историју словенских и балканских земаља Санкт-Петербуршког универзитета Владимир Василик је следећег мишљења:

“Власти Русије морају бити још више ангажоване, доследне и принципијелне у заштити интереса Срба, са којима смо, пре свега, исте вере. Друго, блиски су нам по крви и језику. И треће, то су наши пријатељи, са којима се Русија више пута раме уз раме борила против заједничких непријатеља. Био би грех да се квари старо пријатељство и кидају старе везе”.

Ових дана у Косовској Митровици је одржана масовна акција протеста против убистава Срба за које нико не одговара. Организатори и учесници обећавају да ће наставити демонстрације. Стручњаци сматрају да ће број косовских Срба који траже руско држављанство бити све већи. Теоретски захтев за држављанство може поднети око 200 хиљада људи: србски живаљ на Косову и Метохији сада износи око 10% двомилионске непризнате од стране Београда републике.