Евро се до Божића још неће срушити

Шансе да ће јединствена европска валута преживети римокатолички Божић, бивши председник Европске банке за реконструкцију и развој Жак Атали оцењује као 50:50. У зони евра има довољно још радикалнијих предсказања. А глобално има и све више узнемиравајућих знакова.

Нагло су самњила инвестирања у Европу америчка финансијска тржишта. Из бојанзи да не крену на дно заједно са прекоокеанским колегама. Почеињу да обустављају пословну активност у ЕУ и британске банке: дужничке облигације САД, посебно краткорочне, чине им се поузданијим улагањем. Па и саме финансијске институције зоне евра труде се да се ослободе државних европских обвезница, пре свега проблематичних земаља. Сувишак, ко га има, улаже у ЕЦБ, дајући предност вишим каматама. Све то су последице једне болести: губитка поверења.

Рецепт Жака Аталија је да се не ограничава ЕЦБ приликом куповине „токсичних“ хартија од вредности. Утврдити наднационалну контролу над буџетима зоне евра, лишивши их дела суверенитета. Промене фиксирати законодавно. Све ти мере, како он сматра, треба уводити паралелно, иначе ће се десити катастрофа.

О практичним корацима на обнови поверења према евру говорио је немачки министар финансија Волфганг Шојбле.

Свака држава која улази у зону јединствене валуте, мора сама да уради своје „домаће задатке“. Иначе ова валута се не може стабилно здаржати. И то ми желимо сада да потврдимо у договорном поретку. Сада је поверење према нама као зони евра мало. У томе је наш проблем. То сведочи о кризи поверења. Управо њу морамо да превладамо. Зато су ми већ досадили сви ти бесциљни разговори, шепкулације, оповргавања – све то не води ничему. Ми смо од самог почетка прогласили: евро треба да прати јединствена новчана политика. Треба сада учинити оно што је било немогуће пре десет година – посредством савеза о стабилности.

Све невоље евра, истакао је у разговору за Глас Русије италијански ауторитет у сфери економије, професор римског универзитета Ђузепе Ди Таранто, крију се у изворима његовог формирања. Валута је јединствена, а новчана и економска политика су различитих усмерења. И уопште евро је донео јужним европским земљама више штете него користи.

Још једно мишљење професора финансијске академије Бориса Реброва:

Са моје тачке гледишта, крах евра се неће десити. Друга је ствар што неке земље могу да иступе из зоне евра – земље, благо речено, не баш најјаче, изузев Италије. То ће се несумњиво одразити на репутацију и курс евра. У краткорочном погледу. Али то не значи распад зоне евра. То није катастрофа.

Дубина и дужина кризе веома ће зависити од оперативности дејстава руководства ЕУ. Предлога и рецепата за опоравак ситуације, као и увек, има превише. А избор и реализација су стално били, па и још увек остају ахилова пета друштва.