Појас Богородице у Русији сведочи о снази и истрајности православне вере

Догађај без преседана у историји Руске православне цркве је доношење Појаса Богородице у Русију. Светиња се први пут нашла на руској земљи. Последњих 200 година није напуштала пределе Грчке. Према предању Појас је Света Дева Марија исплела од камиље длаке, носила га је за време трудноће. Сматра се да светиња помаже бесплодним женама. Светогорска реликвија је више од месец дана путовала по руским градовима и поклонило јој се око три милиона људи. Ујутро 28. новембра напустила је пределе Русије и вратила се на Свету Гору, у Ватопедски манастир, у којем се чува од средине 14.века.

Санкт Петербург, Калињинград, Владивосток и још десетине градова на југу, северу, западу и истоку земље – такво је путовање Појаса Богородице кроз Русију. Последње пребивалиште је била Москва. Прво се планирало да ће у главном граду Појас бити четири дана. Затим је одлучено да се рок продужи на још три дана, па на још један дан. Али се свеједно огроман број московљана није поклонио светињи.

Улице Москве око храма Христа Спаса су биле паралисане због неколико хиљада ходочасника који су стајали у редовима. Власти града су чиниле све што је у њиховој могућности да услови стајања у реду буду колико је то могуће удобнији. По дужини целог реда од неколико километара су даноноћно дежурала кола хитне помоћи, аутобуси у којима су људи могли да се угреју, пољске кухиње које су бесплатно делиле храну и чај.

Појас Богородице у Русији је показао не само истрајност и снагу православе вере, већ и снагу свете Русије, убеђен је патријарх Кирил:

„Изазови двадесетог века су нас лишили великог дела оног што је представљало снагу и славу нашег народа. Вера је ослабила, деградирале су неке области нашег друштва, таленат руског народа се постепено гасио. Многима се учинило да нећемо моћи да изађемо из тог стања које су изазвале страшне трагедије двадесетог века. Доношење Појаса Пресвете Богородице нам је одједном дало могућност да видимо можда најјаче и највеће што је у нашем народу – јаку, искрену веру људи. И док је та вера жива, живеће и света православна Русија.“

Истина, има оних који са иронијом и скепсом оцењују размере пажње која је посвећена светињи. У социјалним мрежама неки тврде да реликвија довезена са Свете Горе није никако повезана са Богородицом. Други су објављивали фотографије на којима ВИП персоне, представници власти, наводно без реда у било које време дана и ноћи посећују храм. Свештеник Андреј Курајев је убеђен да и огромни редови, и скепса у односу на веру, све то говори о проблемима духовног живота Русије:

„Али тај догађај је такође показао да РПЦ данас мора наставити са духовном просветом. Мало је вероватно да су сви они који су стајали у реду имали јасну хришћанску представу о томе где, зашто и ради чега стоје. Осим тога престој Појаса у Русији је показао дефицит толеранције у нашем друштву.“

Свештеник сматра да је главни резултат путовања светиње кроз Русију повећање интереса за духовни живот земље. А ако томе додамо још и религиозну просвету народа, ускоро се православље и вера неће доживљавати као нешто необично, и постаће свакодневна реалија живота у земљи.