Очај европских елита

Уочи важног бриселског самита земаља ЕУ 8-9 децембра у Европу је кренуо амерички министар финансија Тимоти Гајтнер. То је директан сигнал да Бела кућа не само да држи руку на пулсу европске економије, већ намерава и да координира лечење зоне евра. Могуће сценарије лечења разматра наш коментатор Петар Искендеров.

Вашингтон сасвим оправдано сматра да европска криза прети и америчкој економији. Почиње да се чини неиспуњивим између осталог и предизборно обећање Барака Обаме да до 2014. удвостручи амерички извоз. Без обнове европског тржишта дати задатак не може да буде решен. Као резултат може да се деси крах обамаманије и повратак републиканаца у Белу кућу, у чије време односи Европе и Америке су били далеко од идеалних.

И све ове претње су више него реалне. По сведочењу британског издања Бизнис Њу Јуроп, дужничка криза јача, и то се директно тиче не толико проблематичних земаља. Ниво незапослености је врло висок и у Шпанији, где је достигао највећи показатељ у читавој историји земље, и у Великој Британији. То је очигледан сигнал за узбуну за читаву Европу.

Рекордна незапосленост и порст социјалног очаја у вези са тим директно дотиче расположења европских бирача. У последње две године Европа се већ суочила са радикалним скретањем бирачког тела и невиђеним успехом радикалних партија. Идејно-политичка разлика између владајуће елите европских земаља и њиховог становништва ни у ком случају не сме се игнорисати, потврдио је у интервјуу за Глас Русије шеф одељења за европску безбедност Института за Европу РАН Дмитриј Данилов:

На националном и наднационалном нивоу и даље остаје јаз између власти и друштва. Становништво европских земаља наставља да се са неповерењем односи према власти. То омогућава да се прогнозира како даљи скок популарности опозиционих снага, између осталог радикалног усмерења, тако и раст социјалне напетости у земљама ЕУ. При чему ареал протестних акција излази ван оквира територије проблематичних земаља попут Грчке, Италије или Шпаније.

Невоља је у томе што ЕУ и даље не зна како да стабилизује ситуацију у економској сфери. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу очигледно је као пробни балон пустио идеју о емисији јединствених антикризних еврооблигација од стране земаља зоне евра. Овај план се у целини налази у токовима америчких предлога, али категорички не одговара Немачкој, која не жели да преузима на себе бреме спасавања евра. Немачки министар финансија Волфганг Шојбле уместо тога предлаже свим земљама зоне евра да праве сопствене стабилизационе фондове.

Руководство ЕУ за сада клони у страну Немачке. Претпоставља се да ће на предстојећем самиту ЕУ Барозу и председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј предложити да се унесу хитне измене у базичне документе ЕУ у циљу јачања буџетске дисциплине земаља чланица зоне евра. Управо ову варијанту су изрекли на састанку лидери Немачке и Француске – Ангела Меркел и Никола Саркози. Али на путу усвајања сличних мера лежи посебно мишљење Велике Британије, традиционалног савезника САД. Британски премијер Дејвид камерон види у предложеним корацима пут ка економском и политичком расколу ЕУ – по знаку постојања или одсуства евра у појединој земљи.

У сваком случају, до краја ове недеље ће бити јасно чега се више плаше у Европи – погоршања односа са САД, или тога да ће земље лидери препустити судбини аутсајдере, ако покушају да их приморе да преузму на себе превелико бреме.