Исхрана деце

У последње време савете о исхрани, можете наћи на сваком кораку, често их дају особе које нису компетентне, али такви чланци заврше у новинама. Често да се попуне стране имамо ,,најновија истраживања америчких стручњака", одједном намирница коју годинама користимо у исхрани није здрава, или је толико здрава да би сваког дана требали да једемо. На другом месту ћемо прочитати, што је невероватно, чак у понекад у истим новинама ћемо прочитати да то није тачно. Ето нама проблема, одједном нити знамо како да се хранимо, нити како да хранимо децу. Срећа је да већина размишља критички па ове ,,савете" не прихвати. Међутим, има и људи који  из жеље да здраво хране дете, дете изгладне до смрти што недавно десило у Словенији са бебом, која је умрла од последица неухрањености (родитељи су интелектуалци???).

Да кренемо прво од исхране бебе, пожељно и препоручљиво је да мајка 6 месеци доји дете и да мајчино млеко у тим месецима буде једина храна. Мајчино млеко садржи све неопходне састојке, делује заштитно, и при дојењу имамо и позитиван психолошки ефекат. Ствара се блискост између мајке и детета, постоје бројни сада већ докази која показују да су деца која су храњена мајчиним млеком сигурнија, психички стабилнија.  Међутим, овде је постојао велики интерес компанија које се баве производњом заменског млека. Годинама су се мајке ради изгледа се одрицале овог непоновљивог искуства, јер је постојала тврдња  да вештачко млеко може да замени природно, касније се показало не да то није тачно него је апсолутно погрешно. Постоје медицинске индикације код којих мајка заиста не може да прехрани бебу својим млеком, тек тада је давање заменског млека оправдано.

Сада долазимо до питања постепеног увођења других намирница у исхрану детета. Најбоље је да сами припремите оброк детету, при том водећи рачуна где купујете поврће, воће, и друге намирнице. Постепено увођење нових намирница у малим количинама је императив. Овде нећу давати конкретне савете, предлоге јеловника, потребе детета за нутријенсима у узрасту 1-3 године, јер још два чланка сигурно не би била довољна да покрију ту тематику. После треће године постепено треба навикавати дете на исхрану која у породици преовладава,  заједничко обедовање, мада сам мишљења да са заједничким обедовањем треба кренути и раније. Спремати лаганију храну са мање масти и зачина која се лако вари је препорука. Мало морамо кориговати и уобичајен начин припремања хране и прилагодити детету, видећете да ако поштујете потребе детета у том узрасту имате велике могућности да се и ви сами храните здравије уз дете.

Највећа грешка родитеља, али и шире породице, (бабе су ту најгласније),  је што сматрају да дете није довољно јело. Кључ овде је да будете свесни да дете пре од вас зна да ли је гладно или сито. Што се тиче избора намирница мислим да је најбоља сезонска исхрана, све што се се гаји на овим просторима и у време када природно зри. Такође немојте детету пунити тањир са храном коју ни ви сами не можете да поједете. Мање порције, уколико је дете гладно додајете, тако нећете морати бацати храну, или што је ван сваке дискусије јести то што је дете оставило да се не би бацило. Тиме себи чините медвеђу услугу, никада немојте јести нешто да се не би бацило. 

Дете ће понекад одбити неку храну. То мајке изузетно тешко прихватају, с обзиром на труд које су уложиле у припремање хране, уз страх да  ће дете остати гладно, јер немају ништа друго припремљено. Ту је најбољи лични пример, и ту се позивам опет на то да цела породица треба да једе заједно. Уколико покажете као уживате у храни коју дете одбија, дете ће после неколико минута у већини случајева почети да једе. Често се деси и да упаднемо у замку и понудимо детету нешто друго. То је грешка, међутим уколико дете заиста не поједе оброк и поред нашег труда, онда је то нешто друго боље оставити за ужину. Међутим, морате се помирити са тим да дете неће јести баш сву храну, да будемо реални не  свиђа се ни нама баш све. Када после више покушаја видите да дете упорно одбија неку храну, замените је одговарајућом сличног састава. Да,  и у овом периоду, али  је најбоље увести систем од пет оброка (доручак, ужина, ручак,  ужина вечера)  и јести са дететом у одређено време. Тај систем је најбољи због осцилација током дана у лучењу инсулина, али и о томе другом приликом.

Сад питање слаткиша, претпоставка је да дете није под стакленим звоном и да је чуло и за чоколаду. Умереност је овде најбоља и добар избор слаткиша. Нисам ригорозно против слаткиша, али поједине грицкалице требало би законом забранити, нарочито чипс. Некад чоколада, сладолед, кекс не може да нанесе неку велику штету. Лично мислим да  су најбољи домаћи колачи са воћем, које сами спремите. Никада, немојте давати слаткише детету да би га смирили, јер касније ће оно само имати великих проблема, посегнуће за слаткишима увек када је узнемирено. Воћни сокови су такође проблематични (скривени шећер, вештачки заслађивачи итд.), нарочито ако смо нерационални у њиховој употреби, увек се пре одлучите за воће него за сок.

Горуће питање је брза храна. Не разумем друштво које у тој мери не води рачуна о деци. То би било тако једноставно уредити, само да има добре воље. Наше школе су окружене пекарама, пицеријама и осталим објектима брзе хране. Дете сигурно неће купити јогурт и интегралну кифлу, сем ако га већ нисте научили о пошастима брзе хране. Ту је и утицај друштва, док други једу пицу не верујем да ће се дете у пубертету и поред свог вашег свакодневног уверавања одлучити за интегралну кифлу. Ни пица није нешто страшно, међутим ако свакодневно дете за ужину једе брзу храну, то већ постаје проблем. То је већ непојмљива грешка државе, која ,,брине" о нашој деци. Не разумем зашто се не уведе ужина у школе, и да се лепо сви објекти брзе хране изместе из непосредне близине школа. Врло једноставно зар не?  Због целе економске ситуације у којој се налазимо требало би да ужина у школама буде бесплатна, тако би се донекле олакшало родитељима који не би бринули да ли им је дете у школи гладно и да ли имају новац за ужину (иначе детету мање од 150 дин сада не можете дати за ужину, да би купило нешто квалитетно да поједе). Питање је да ли ће и за новац који му дате купити ужину, ни када му дате новац нисте сигурни шта ће дете са тим новцем урадити и да ли ће му тај новац неко отети. Где су ту држава и НВО? Што се за то питање не покрене кампања? Што се ту не угледају на Велику Британију која је покренула пројекат здраве исхране у школама? Деца у Србији су гладна,  чињеница је да многа без доручка долазе у школу. То има погубан утицај на психофизички развој детета, на концентрацију, памћење.

У преподневној смени би требали да се уведу доручак и ужина, а у подневној ручак и ужина, да се задовоље потребе детета док је у школи. Мислим да би већина родитеља то подржала, с тим што би делом и финансијски учествовали. За један оброк би могла и држава да издвоји новац, пошто се новац из буџета расипа на разне глупости. За то нема ни слуха ни воље, остаје на нама родитељима и лицима из струке да се и за то изборимо.