Експерти Светског економског форума назвали глобалне претње за наредну деценију

Глобални ризици у најближој деценији ће довести свет на праг антиутопије. До таквог закључка су дошли експерти Светског економског форума у извештају припремљеном за Међународни економски форум који ће се одржати у швајцарском Давосу крајем јануара. Аутори рејтинга „Глобални ризици 2012.године“ су анкетирали експерте из разних земаља. Главни названи ризици су масовни протести, дефицит воде и хране, незапосленост и „тамна страна“ интернета.

Светски економски форум седми пут анкетира скоро 500 водећих бизнисмена, менаџера, најутицајнијих државних службеника, научника и политичара. Замолили су их да оцене 50 глобалних ризика у пет категорија: економској, социјалној, геополитичкој, технолошкој и еколошкој. Бодовање је од један („практично немогуће“) до пет („стопостотна вероватноћа“).

Тешко је назвати овај рејтинг сензацијом – догађаји прошле године су оставили видљиве трагове на експерте. Основни ризици су социјалне неједнакости и хронични буџетски дисбаланс. Овде одмах пада на памет „арапско пролеће“, покрет „Окупирај Уол стрит“, дужничка криза у Европи и буџетска у САД. Учесници анкете су открили парадокс – протести и промене власти се дешавају земљама у развоју и благостању, а учесници не морају да буду најсиромашнији људи. Коментар политиколога Павла Свјатенкова:

„Већина тих претњи се може ујединити и повезати ту једну претњу са темом глобализације. Зато је очигледно да је свет све више везан у простору него је био пре сто година. У свету се појављују класе и социјалне групе које нису везане за конкретне државе, већ са технологијама, бизнисом и одређеним нивоом слобода и благостања. Већина држава заостаје за стандардима које намеће глобална елита, оне не могу да пруже својим народима оно што људи траже под утицајем рекламе и пропаганде.“

Такође у спискове потенцијалних глобалних претњи је ушао ризик дефицита воде, намирница. Није остао без пажње и интернет. Речено је да је његов утицај у порасту, али да има и много опасности у мрежи. Пре свега то је тероризам, криминал и кибер ратови. Преко интернета могу бити нападнути важни стратешки објекти – од нуклеарки до комуналних система.

Па ипак главни ризици су у друштву: ниска примања већине становиштва, незапосленост. Пензионери се боје за своје пензије, а млади губе могућности образовања због његовог превеликог коштања, или не виде перспективе. Стручњак Високе школе економије Сергеј Смирнов обраћа пажњу и на друге проблеме.

„Наставак дељења становништва по нивоу прихода, раст агресије у сиромашним земљама које по правилу нису хришћанске – то су глобални проблеми који се морају узети у обзир. Ти проблеми се морају решавати у зависности од ситуације. Нисам сигуран у ефикасност некаквих глобалних модела, који се могу применити у свим животним ситуацијама.“

Експерти прогнозирају да ће власти земаља морати да се оперативније привикавају технолошким, социјалним и, уопште, глобалним променама. Главно је не ићи у крајности, као што су изолационизам и национализам.