Европски језици у конфликту

Од 1. априла у Европској унији почињу да важе нови прописи о Грађанској иницијативи. Захваљујући њему националне мањине, носиоци недржавних језика моћи ће да им придају званичан статус. Као један од првих ову процедуру ће моћи да обави руски језик у Летонији, изјавила је представница ове земље у Европском парламенту Татјана Жданок.

Тренутно у ЕУ има 23 званична језика. Регионалнима се сматрају језици које користи део становника државе, али који нису дијалекти званичног језика. Руски језик у Летонији нема чак ни такав статус. Међутим, он није једини такав у Европи. У Европском парламенту је настала читава група посланика који бране право националних мањина на употребу матерњег језика, они се називају групом регионалиста, рекла је за „Глас Русије“ посланик Европског парламента Татјана Жданок.

Већина посланика представља и брани не само културну аутономију својих народа, као што то чиним ја представљајући заједницу којој је руски језик матерњи у Летонији, већ имају и виши статус. Каталонија, Велс и Шкотска имају своје парламенте и аутономни су. Ипак, њихови језици немају исти статус као државни језици Европске уније. Ово противречи принципима равноправности. 

Каталонски језик је признат у Европи. Њим говори 7 милиона становника у Шпанији и Француској. Он има регионални статус. Иста је ситуација с галским и баскијским језиком у Шпанији, валијским и галицијским у Великој Британији.

Руски језик може да претендује, бар на исти такав статус, објашњава стручњак Јекатерина Шибајева.

Руски језик је један од оних језика који спадају у званичне језике Организације Уједињених Нација. Међутим, не ради се само о томе. Њим говори најмање трећина становника Летоније и Естоније. Притом старији људи који говоре руски због година недовољно добро владају државним језицима. Њима је врло важно да за општење с европским инстанцама могу да користе свој матерњи руски језик. 

На прошлом референдуму су се грађани Летоније изјаснили против тога да руски језик добије статус другог државног. Јектерина Шиајева је уверена да ће се однос према Русима са временом променити.

Летонија је једна од земаља које представљају класичан пример билингвизма,  јер осим тога што је за 40% становника руски језик матерњи, овај језик разуме и говори око 80% становништва Летоније. 

Референдум је успео да скрене међународну пажњу на међунационалне односе у Летонији – толики број страних новинара овде није виђен за последњих 20 година. Ово нам омогућава да се надамо да борба за руски језик у овој земљи још није завршена, да с почетком ступања на снагу закона о грађанској иницијативи она може да се обнови с новом снагом. Истина, за то ће бити потребно да се обезбеди један милион грађана Старог света.