Владине институције највећи дужници за струју

Осим што су потраживања изузетно висока, Главна служба за ревизију јавног сектора РС-а је упозорила да посматрани четворогодишњи период карактерише и повећање потраживања од купаца и његова веома неповољна структура.
Наиме, око половине потраживања старије је од годину дана, а значајан дио датира од прије пет и више година.
Ревизија је упозорила да висина и неповољна структура потраживања имају значајан утицај на финансијску позицију и финансијски резултат „Електропривреде РС“ и њених дистрибутивних предузећа.
Скоро једна петина потрошача, њих око 85.000, представља на неки начин неуредне потрошаче који на вријеме не измирују своје обавезе (дуг већи од 300 КМ), али су највећа дуговања ипак сконцентрирана код изузетно малог броја потрошача.
Њих нешто преко 600 (око 100 физичких и 500 правних особа – активних потрошача) дугују „Електропривреди РС-а“, односно припадајућим дистрибутивним предузећима по 20.000 или више КМ, а њихов укупан дуг износи око 84 милиона КМ, тј. око једне четвртине укупних дуговања.
Такође, велики број значајних дужника су јавне институције које се финансирају из Буџета РС, као и буџета локалних јединица и фондова, комунална те друга предузећа у већинском јавном власништву.
„Нагомилана потраживања од купаца из јавног сектора у наредном периоду могу додатно оптеретити функционисање Буџета, фондова или финансијски положај јавних предузећа и установа укључујући и саму 'Електропривреду РС'“, упозорила је Главна служба за ревизију јавног сектора у РС.
Бројни су пропусти у раду „Еелктропривреде РС“ у протеклих неколико година.
Иако су неки потрошачи одјављени, њихова дуговања се још увијек воде у пословним књигама дистрибутивних предузећа. Закључно са 2010. годином преко 140 милиона КМ се односи на потраживања од купаца који су одјављени и као такви више не користе електричну енергију.
Да су потраживања од купаца озбиљан проблем довољно говори податак да има дистрибутивних предузећа чија су потраживања већа од њиховог годишњег прихода, као што је случај с бањалучком „Електрокрајином“. Овај однос је оптерећавајући и код других дистрибутивних предузећа, али не у толикој мјери као код тог бањалучког предузећа, које је до прије годину дана водио садашњи министар индустрије, енргетике и рударства РС Жељко Ковачевић. „Електрокрајина“ има убједљиво најлошије резултате рада и бројне нерегуларсности.
Наиме, подаци „Електропривреде РС“ показују да се преко 50 милиона КМ потраживања односи на потраживања од предузећа над којима је отворен стечајни поступак и имају и карактер ризичних потраживања, имајући у виду примјер „Електрокрајине“.
Када је ово предузећа у питању, у стечајном поступку пријављена потраживања закључно с 2009. годином износе 26.754.302 КМ, од чега су призната потраживања 10.053.465 КМ, док су наплаћена 2.490.819 КМ, односно нешто испод 10 посто пријављених потраживања.
Међутим, дистрибутивна предузећа нису имала активну улогу у покретању стечајних поступака.
Занимљив је и однос диструбутивних предузећа према онима који дугују за испоручену струју.
Радна једница Добој, примјера ради, има 50 потрошача из категорије домаћинства који су дужни преко 1.000 КМ, док исто предузеће у Приједор има њих 3.676.
Ако границу дуга повећамо с 1.000 КМ на износ од 5.000 КМ тај број се код добојског предузећа значајно смањује и своди на шест потрошача, док је код Радне једнице Приједор доста другачији однос и даље има велики број дужника, њих 1.218.
Радна једница Добој има само једног потрошача са дугом већим од 10.000 КМ, док приједорско предузеће има чак 301 таквог потрошача.
Ни репрограми, које су давала дистрибитивна предузећа, нису уродили плодом када је у питању наплата дуга од оних који нису уплатили веће износе.
У периоду 2006 - 2010. године биле су присутније наплате судским путем него у ранијем периоду и поднесено је преко 10.000 тужби надлежним судским органима, али је наплата извршена само у 500 случајева.
За највеће дужнике најчешће није кориштен механизам искључења с мреже, указала је Главна служба за ревизију јавног сектора РС-а.