Држављани Републике Србске и ФБиХ који имају земљу а неће да је обрађују ускоро ће бити новчано кажњавани или ће своје парцеле морати да уступе онима који су спремни да засучу рукаве и позабаве се земљорадњом или воћарством, пише "Пресс".
У Федерацији БиХ, наиме, већ имају закон који предвиђа казне за нераднике, док је у Србској, како је потврђено у ресорном министарству, у току израда стратегије за то да се спријечи држање неискоришћене и необрађене земље!
Према Закону о пољопривредном земљишту ФБиХ, казна за земљопосједнике који земљу не користе за пољопривредну производњу износи и до 10.000 КМ, а слична казна би могла да буде и за „непослушне" у РС. Истовремено, процјене говоре да у БиХ има више од пола милиона хектара необрађених парцела, подсјећа "Пресс".
Због рапидног смањења обрадивих површина и повећања спољнотрговинског дефицита, ентитетске власти су одлучиле да излаз из пољопривредно-економског колапса потраже у санкционисању оних који ресурсе за производњу хране држе под коровом!
Подсјећања ради, у Републику Србску и ФБиХ је лане увезено 220 милиона марака воћа и поврћа, док смо извезли тек 95 милиона марака. У истом периоду смо увезли чак 440 милиона марака житарица, док смо на страна тржишта пласирали једва 50 милиона марака. Да се ситуација константно погоршава, свједоче подаци да је лане извоз житарица смањен за 25, док је увоз повећан за чак 40 одсто у односу на 2010. годину!
С друге стране, површина обрађеног земљишта у Републици Србској и ФБиХ у сталном је паду! Примјера ради, 2005. године у Републици Србској и ФБиХ је било 719.000, а 2009. 692.000 хектара обрађеног земљишта. Према подацима Завода за статистику Републике Србске, у истом периоду је током пролетњих и јесењих сјетви засијано 34.000 хектара мање ораничних површина. Највећу пропаст доживјела су житна поља, која су 2005. године била засијана на 126.000, а 2009. на 105.000 хектара!
Члан скупштинског Одбора за пољопривреду Ненад Кесић каже да сви који не обрађују пољопривредне површине морају бити опорезовани.
- То ће их натјерати да се лате посла или да земљу издају или продају. Наиме, природни ресурси морају бити у функцији онога за што су намијењени, што значи да земља мора да се обрађује. Што прије морамо донијети закон који ће стимулисати не само обраду, него и примјену високих технологија на земљишту, те анализу резултата обрађивања парцела. С друге стране, неопходно је примјењивати дестимулативне мјере на оне који земљу држе неискоришћеном - наглашава Кесић.
