РУДО ;Када у Увац, место у општини Рудо, тек који метар иза границе са Србијом, стижу вести из породилишта, почесто се прочује ; родили се близанци. У последњих неколико година та вест пронела се десет, а у минуле четири деценије тринаест пута. Бројке прерастају у феномен тек ако се зна да је Увац насеље са седамдесетак кућа, да су сви близанци рођени малтене у једној улици.
Да ли је у питању генетика? Или ветрови који наносе дарежљиве роде на оџаке увачких кућа? Можда неки посебан дар овдашњих жена да на свет доносе одједном по две бебе, или несвакидашњи таленат њихових мужева…
- Као мали запамтио сам да је још у првој половини прошлог века овде живело неколико парова близанаца. Ту традицију пре четрдесетак година наставили су браћа Ненад и Предраг Трипковић, сада најстарије увачке двојке. Прошло је прилично времена док Лучићи нису добили сина Миливоја и ћерку Милену који су наставили традицију близанаца. А онда, почетком овог столећа кренула је права експанзија, па се малени Увац може похвалити да сада има тринаест парова близанаца ; прича Слободан Миковић, отац четворо деце од којих су двоје у размаку од пар минута изашли из мајчиног стомака.
О тајни Увца прексиноћ је, у једној локалној кафани, у шали расправљао „мушки савет“ овог месташца, географски у Босни распоређеног, али за оближњи србијански Прибој блиско везаног.
У присуству „Блица“ већали су зубар, каменорезац, возач, механичар… Сви са истом дипломом ; мајстора да зачну близанце.
- Изгледа да док се већина мужева занима кафаном, коцком и политиком, један од нас, посебно даровит, иде по кућама и сеје близанце. Кунем се, ја нисам тај ; отвара шеретски расправу Слободан Николић, по струци стоматолог.
Ту тезу веће одбија, на дневном реду је генетика. Та наука, уверен је Слободанов рођак Александар Николић, делимично крије феномен Увца.
- Слободан, Миодраг, наш рођак, и ја деца смо од три брата. Сва тројица смо рођени у истом дану и сви имамо по близанце. Миодраг и Слободан имају по два дечака, а ја дечака и девојчицу ; прича Александар Николић, носилац незваничне титуле првог тате Увца, јер уз близанце има још две ћерке и сина.
- Нема то везе са генетиком! Ево ти га Јагош Пријовић, досељеник, ни са ким није у родној вези овде, па и он има близанце ; чула се реплика.
Било како било, живели, само нека се деца рађају, да их је што више, наздравише Увчани. А имају и разлог у чије здравље да чаше дижу високо. Не само да славе близанце, већ и осталу младеж ; најмање седамдесеторо деце до петнаест година старости живи у овом пограничном насељу.
А шта о увачком чуду кажу мајке?
- Чим породиља на свет донесе двојке, гинеколози у Прибоју прво породиљу питају да ли је из Увца. Не знам да ли је генетика, али ако јесте она у нашој породици вуче са моје стране. Моје две тетке, очеве сестре Милица и Марица, такође су близакиње ; прича Слађана Миковић која је после Алексе (8) и Димитрија (6), пре четири године у једном дану на свет донела Милицу и Михаила.
