Судије провјерени кадрови СНСД-а

Предсједник Републике Српске Милорад Додик предложио је Народној скупштини кандидате за предсједника и судије Уставног суда на предлог Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, а њихова потврда очекује у наредном мјесецу. На Додиковом списку за предсједника Уставног суда РС предложен је Џерард Селман, бескрајно лојални вршилац министарских послова у правосуђу у шестогодишњем континуитету садашње власти. Велики је број јавних доказа Селманове сервилности према ономе који га је кандидовао закључно са циркуском представом познатом као структурални дијалог, који је давно заборављен након што је обавио функцију замјене за референдум. Али Селман по овим карактеристикама није усамљен примјер. Друштво у овој најзначајнијој правосудној институцији РС требао би да му прави и некадашњи министар управе и локалне самоуправе баш у Влади Милорада Додика и актулени делегат у Вијећу народа РС-а Зоран Липовац. Позиција у Уставном суду, очигледно, има третман добитка на лутрији па су њоме награђени и садашњи тужилац Миленко Араповић те бивши главни тужилац РС-а Амор Букић. У цивилизованом свијету оваква постављења утемељена су у резултатима рада, али у РС је пракса да се управо нерад тужилаца највише вреднује. Оба награђена тужиоца нису се мијешала у свој посао иако су имали огромну обавезу утемељену, ако ништа друго, у јавним извјештајима Главне службе за ревизију. Стотине милиона јавног новца су нестале у црној рупи организованог криминала, али тужиоци су се ревносно држали бијелог штапа. За такве радне ефекте и примјерну оданост, не интересима друштва већ вољи врха власти, сада су награђени дубоком, одлично плаћеном хладовином до пензионисања. Потврда давно успостављене дијагнозе о болести овдашњег друштва биће обнародована већ при првим наредним међунардоним анализама перцепције корупције у којима ће БиХ, а са њом и РС, поново бити европски шампион, суверено учвршћена на првом мјесту. Посљедице оваквог стања су бројне и катастрофалне по друштво у цјелини, па се сасвим поуздано може прогнозирати да ће нас, иоле озбољнији, инвеститори и даље заобилазити у широком луку као простор заражен кугом, а са њима и нада о радним мјестима за пола милиона званично незапослених.