Трећа срећа

На председничким изборима у Србији са отприлике 3% предности је победио опозициони кандидат, лидер Српске напредне странке Томислав Николић.

Овај догађај је постао политичка сензација: социолошка анкетирања су предвиђала Борису Тадићу победу са предношћу од најмање 10%. Подршку председнику Србије, незамењивом још од 2004. године, пружила је трећа по утицају политчка снага – Социјалистичка партија Србије. Није помогло.

Стиче се утисак да је Борис Тадић пао у јаму коју је копао другоме. Превремено положивши председничка овлашћења и објединивши парламентарне изборе са гласањем за председника државе, лидер демократа планирао је да дода уз свој председнички рејтинг рејтинг странке. Испало је супротно. Неки аналитичари управо и објашњавају пораз Тадића тиме што је становништво уморно од партократије као форме управљања и кумства као метода богаћења, тим пре у контексту тешке економске ситуације у земљи. Сам Тадић недавно је признао да је у току његове управе Србија изгубила 200 хиљада радних места. Ми смо отворили 200 хиљада радних места, али 400 хиљада је било изгубљено зато што је читав свет преживео економску кризу, изјавио је он у програму једног од централних канала. Постоји мишљење да је гласање у Србији било „протестно“, и чему сведочи, на пример, велики број неважећих листича, који, како говоре социолози, управо су ишли на руку Николићу.

А шта је са будућим председником? Једна од првих изјава коју је он дао гласи да Србија неће скренути са европског пута, а ни заборавити свој народ на Косову и Метохији. То се чини не разликује од стратегије Тадића, зато се коси са реториком самог Николића из 2008. године. Тада, на митингу после једностраног проглашења независности Косова, још као заменик председника Српске радикалне странке, он је изјавио: Ја вам обећавам, тамо ми Бога, нећу се смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије. Није могао Хитлер да га узме, неће ни ови данашњи. Као доследни политичар Николић вероватно неће пропустити могућност да на највишем нивоу објасни то европским лидерима, који су већ одавно и веома јасно ставили до знања да без признања независности покрајине Србија неће видети чланство у ЕУ.

Између осталог, ЕУ је пожурила да честита новом председнику. Истина, пожурила је у буквалном смислу. Честитке Председника Европског савета Ван Ромпеја и шефа Европске комисије Барозуа упућене Николићу појавиле су се на сајту www.consilium.europa.eu три сата пре затварања биралишта у Србији и убрзо је све било уклоњено, мада неколико издања сачувало је скриншотове саопштења. Може се допустити да су у европским канцеларијама одавно лежале две варијанте, само зашто је испливала управо „правилна“? Да ли намерно или случајно, тешко је судити, али чињеница остаје чињеница – Запад се прилично добронамерно однео према кандидатури бившег радикала – сматра историчар балканолог Ана Филимонова.

То може да значи следеће. Запад се одлучио на стабилизацију потенцијално експлозивне ситуације у Србији. Превише је велико незадовољство народа било изазвано резултатима парламентарних избора и првог круга председничких. Много је било података о прекршајима у току гласања, крађи гласова. За Запад је у тој ситуацији било главно потврђивање резултата скупштинских избора. За сада се појављује информација о томе да ће владу формирати Демократска странка Бориса Тадића и Социјалистичка партија Србије Ивице Дачића и кључне дужности у влади ће остати овој коалицији.

На тај начин није искључено да ће нова власт у Србији бити изграђена по принципу „кохабитације“, тачније коегзистенције два политичка лидера супротстављена међу собом – Томислава Николића и Бориса Тадића. Очигледно то је дало повод једном од србских корисника Твитера да у земљи више нема опозиције и да смо према резултатима председничких избора променили Брисел и Вашингтон за Брисел и Вашингтон.

Између осталог, вероватно не треба бити тако категоричан. Николић је два пута изгубио председничке изборе од Тадића, први пут је добио могућност да учини нове конкретне кораке у спољној политици државе, између осталог у правцу Москве. Мишљење Ане Филимонове.

Николић даје противречне изјаве и своје ставове променио је дијаметрално, од русофилског и антиглобалистичког политичара претворио се у проевропског. Ипак, поводом руско-србских односа може се изразити опрезни оптимизам. Основни бирачки корупус и вероватно већина чланова СНС расположени су са огромном симпатијом према Русији. Зато ће вероватно економски интреси Москве бити заштићени. Да подсетим такође да је реч о пројектима од глобалног значаја по економију Србије.

Између осталог, сам Николић у случају победе на председничким изборима обећао је да ће напустити место председника странке. У сваком случају, на једно од наредних путовања у иностранство, 26. маја на конгрес Јединствене Русије у Москви он ће кренути још у рангу лидера напредњака.