Друго рођење тријумфалне капије

У Москви у ноћи између 30. и 31. маја монтирана је обновљена скулптура Богиње Победе која овенчава Тријумфалну кампију на Кутузовском проспекту. У потпуности ће радови на обнови капије, приређени поводом 200-годишњице победе у Отаџбинском рату 1812. против Наполеона, бити завршени у септембру.

Ловоровим венцем, високо подигнутим у руци, крилата Богиња прославља руске ратнике. Она као да лети изнад Тријумфалне капије коју придржава пст пари гвоздених стубова од 12 метара. Међу њима у величанствено мирним позама замрле су статуе ратника – алегоричне фигуре Победе, Славе и Храбрости. На борбе подсећају само барељеви на зидовима: Изгнање Француза и Ослобођена Москва, представљена у виду руске лепотице. Она је у полулежећем положају и ослања се на штит са древним грбом. Не пружа отпор, али није ни покорена, такав је смисао ове алегорије...

Заиста, 1812. године, после крваве Бородинске битке код Москве, која није дала предност ни Русима, ни Французима, град је ипак морао да се преда Наполеоновој војсци. Такву одлуку, на први поглед недопустиву са политичке и моралне тачке гледишта, донео је врховни командант руске армије фелдмаршал Михаил Кутузов. Он је био сигуран: Губитком Москве није изгубљена Русија. Својим уступањем Москве припремићемо погибију непријатељу.

Време је показало далековидост Кутузова. Већ 1814. године руске трупе, истеравши Французе са своје територије и ослободивши Европу, ушле су у Париз. Научни сарадник музеја панораме Бородинска битка Лада Митрошенкова у интервјуу за Глас Русије говори:

Разбивши армију Наполеона, руске трупе су се враћале из Европе у тадашњу престоницу имерије Санкт-Петербург. И прво је дрвена тријумфална капија била направљена управо тамо. Али касније цар Николај Први, који је желео да овековечи сећање на рат у разним облицима, на разним местима и што је могуће очигледније и свечаније, пожелео је да Тријумфална капија буде и у Москви.

Москва је у међувремену почела поново да се гради после чудовишног пожара, који је избио када је у град ступио Наполеон. Обнову града поверили су натурализованом Италијану, чувеном архитекти Осипу Бовеу. Стамбене зграде, позоришта, највећи градски ансамбли градили су се по његовим пројектима. Последња је била Тријумфална капија.

Јасна и мирна свест о победи – ево шта је по Бовеовој замисли требало да одражава споменик. Идеју архитекте по његовим цртежима остварили су руски скулптори Иван Витали и Иван Тимофејев. Капија је била подигнута 1834. године, али не на том месту где стоји сада.

Тријумфалну капију пренели су на Кутузовски проспект 30-их година. Ново место тријумфа је симболично: на неколико корака од капије налази се Поклона гора, некада најузвишеније место у Москви, одакле је свако сматрао за част да се поклони великом граду. Управо овде Наполеон је чекао и није дочекао делегацију са кључевима Кремља.

У близини се налази музеј панорама Бородинска битка, посвећен великој битци 1812. године. Поводом прославе 200-годишњице победе над Наполеоном сви ови споменици су у већој или мањој мери прошли обнову.