Питања одрживог развоја на конферецнији РИО+20

Питања одрживог развоја и такозване зелене економије биће у центру пажње глобалног међународног форума Рио+20 у Рио де Женеиру, која ће протећи у јуну. Очекује се да ће се на тој конференцији под окриљем УН окупити не само научници, већ и светски лидери.

Термин одрживи развој стручњаци до данас тумаче на више начина. Мада све више научника под њим подразумева неопходност да се све веће потребе човечанства уклопе у природне могућности земаља и планете у целини, истиче експерт у области светске економије и петрохемије Александар Епишов.

Људи су врло далеки од математике одрживог развоја. Живимо не мислећи да је онај модел економије који живимо срачунат на задовољавање потреба. Тачније економски напредак, стимулацију потреба, које опет подстиче економски напредак и слично. Али дешава се такав негативан утицај на биосферу да се под питање доводи сам опстанак човечанства.

Техногено деловање на природу доводи до дисбаланса екосистема, до неповратних поремећаја који повлаче за собом климатске промене. На тај начин императив одрживог развоја је императив преживљавања човечанства. Ево зашто свака земља па и Русија треба да разради концепцију развоја зелене економије, која претпоставља да је природа капитал, а управо капитал, а не ресурси основа је економског развоја.

Разуме се, Русија треба да узима у обзир светске тенденције. Предстоји јој да убрза развој нетрадиционе енергетике, такозваних обновивих извора. Огроман потенцијал поседује мала енергетика. А велика енергетика мора да се испуњава иновацијама. Истовремено зелена енергетика не сме да се претпостави, рецимо, нуклеарној. Оне се узајамно допуњују. Тамо где се развија велика рударска производња ветрењаче или соларне батерије не помажу. Русиај има шта да предложи свету у погледу одрживог развоја и зелене економије, сматра члан комитета Државне думе за природне ресурсе Виктор Зубарев.

Велике резерве еколошки чистих шума које дају кисеоник су само за Русију, већ и за читав свет. Као друго, екоиндустрија постаје део руског живота. Замена штетних производњи које су биле концентрисане у Сибиру и на Далеком Истоку. То је крајње актуелна тема. То је и замена нафте и гаса за нове видове горива. Све то дешава се сада и овде, у Сибиру. Тако да можемо да дамо нове предлоге, технологије. И искуство које се сада акумулира може да буде корисно међународној заједници.

Данас међу 10 највећих трошаџија улазе Катар, Кувајт, Арапски Емирати, САД, Данска, Белгија, Аустралија, Канада, Холандија и Ирска. Русија је у трећој десетини.