Румунским председницима потребне вакцине од импичмента

Трајан Бесеску који се налазио на челу земље од 2004. године, први жути картон од посланика парламента добио је још 2007. године. Али пре пет година већина станвоника земље гласала је против његовог удаљења са власти. Данас Бесескуа подржава само 17% суграђана.

Сам председник не слаже се са одлуком парламентараца и види у њој интригу уског усмерења, коју постиче Социјал-либерална алијанса и која мирише на државни удар. Са своје стране посланици оптужују председника за антидржавна дејства. По њиховом мишљењу, он је незаконито увео 2010. године мере строге штедње и ограничио је независност суда. Посланици су пришли процедури импичмента озбиљно и у првом реду сменили главног присталицу председника – председника Сената Василија Блага. Али аналитичари нису склони да оцењују дешавања као масовну политичку кризу. По мишљењу експерта за проблеме Источне Европе Института за славистику РАН Петра Искендерова, сада је у Румунији реч о сукобу илита које уз све политичке нијансе заузимају практично једнаке позиције поводом унутрашњег развоја земље и њених спољнополитичких приоритета. У интервјуу за Глас Русије Петар Искендеров је истакао.

Ова политика је омогућила Румунији да добије сагласност међународних донатора за пружање финансијске помоћи чији обим, колико памтим износи 20 милијарди евра. Ипак управо дато усмерење изазвало је много незадовољстава. На тај начин испада да ЕУ фактички провоцира смену владајућих елита у појединим државама. Круг се завтара – ЕУ, Европска комисија и ММФ морају да имају посла са новим владама, новим политикама, и са истим тим теретом нерешених проблема."

И при председнику Бесескуу и при било ком његовом населднику унутрашња економска ситуација у Румунији ће се и даље налазити у строгој зависности од препорука њених савезника из ЕУ и њихове финансијске помоћи. У случају смене владајућих леита неће се променити ни положај Румуније у саставу ЕУ, као њеног недовољно развијеног члана, убеђен је водећи експерт Фонда за историјску перспективу Павел Cвјатенков. У интервјуу за нашу радиокомпанију он је подвукао:

"У политици у погледу ЕУ много зависи од саме ЕУ, али мало зависи од Румуније. Грубо говорећи, ако Румунија хоће да ступи у зону евра, за то треба да постоји пристанак земаља зоне. У Шенген – треба да постоји пристанак земаља Шенгена, али тешко да ће све то бити добијено наредних година. Зато ма какву политику да спроводи нови председник, ако он буде изабран, највероватније то неће превише утицати на европску ситуаицју. Мени се не чини да Румунија може некако јако да промени своју европску политику, зато што се не зна у ком кључу да је промени."

Што се личне судбине Трајана Бесескуа, по мишљењу експерта, он више нема ресурса да обнови поверење становништва, и највероватније са председничким маднатом мораће да се опрости. Није искључено да тако завидна периодничност изношења импичмента председнику Румуније временом ће захтевати, у име политичке стабилности, разраду неке законодавне вакције за највиша лица државе.