Шпанија се одриче еугенике, а РС?

Употреба научно-медицинских сазнања о „кавлитету“ нерођене бебе доживјела је своју експанзију у Нацистичкој Њемачкој током 30-их и 40-их година прошлог вијека. Нацисти су користили ова сазнања приликом одређивања тзв. „расне вриједности“ дјетета које треба да се роди а све у циљу стварања, или како су они говорили чишћења, Аријевске расе.

Данас је технологија на овом пољу доживјела праву револуцију, употреба ултра-звучне технологије, 3D и 4D снимака, амниоцентезе итд. омогућава родитељима да сазнају готово све о свом дјетету прије него се роди.

Само по себи ово не значи ништа лоше, међутим, разлози због којих се употребљавају ове технологије данас исти су као и 40-их година прошлог вијека када је на основу „најбољег медицинског мишљења које је доступно“ побијено више стотина хиљада људи. Данас се на основу најбољег медицинског мишљења које је доступно готво дневно побије толико људи и то само у Европи.

Особе са инвалидитетом су постале „непожељније“ у данашњој хуманоцентричној цивилизацији просвећености и узвишених људских права него што су то биле у нацистичкој јазбини 40-тих година.

Данашњи хуманисти на најсвирепији начин се обрачунавају са овом категоријом становништва убијајући их прије рођења а истовремено говорећи да то чине због њих самих да их поштеде мука и њих и њихове родитеље. Ова хуманост се овде и завршава, јер ови просветитељи ни не размишљају како да им олакшају живот када се роде већ се задржавају на томе да их у томе спријече. Крајњи домети ове хуманости је у томе што је укинула смртну казну за најгнуснија кривична злодјела истовремено прописујући је за најситније тјелесне недостатке. 
 
 
У Републици Србској, прекид трудноће може се извршити и послије навршене десете гестацијске недјеље трудноће када се на основу начно-медицинских сазнања може очекивати да ће се дијете родити са тешким тјелесним и душевним недостацима.
Законодавство у РС је пропустило да утврди до које гестацијске недјеље трудноће се може прекинути трудноћа те је ово могуће учинити до  самог рођења. Такође, и поред приједлога који су разматрани пред Народном Скупштином приликом усвајања овог закона, изостављено је да се прецизира када се има сматрати да да ће се дијете родити са тешким тјелесним и душевним недостацима (нпр. усљед којих не би могло да живи дуже од... или дише без апарата ... исл)
 

Пракса у свијету и код нас показује да "када се на основу начно-медицинских сазнања може очекивати да ће се дијете родити са тешким тјелесним и душевним недостацима" може да значи било шта. Истраживања која су проведена у Великој Британији показују да би половина парова прекинуло трудноћу уколико би се утврдило да ће се дијете родити са равним табанима. Не постоје никакве законске препреке да се исто поступа и код нас.
 

Нема сумње ријеч је о пренаталној свирепој и бруталној дискриминацији особа са хендикепом која се огледа у томе што дјеца одређених тјелесних карактеристика уживају мањи обим заштите по Закону од друге дјеце, односно дјеца са хендикепом имају мање шансе да се роде и даје им се мање шансе да преживе. Закон их излаже неограничено дугом периоду, односно периоду до самог рођења, у којем се трудноћа може прекунути. У овој ситуацији се не налазе остала дјеца са неким другим тјелесним карактеристикама. Тјелесне карактеристике као што су раса, пол, рођење и остале, не могу бити основ за било какав другачији третман или довођење у неповољнији положај. Уколико тјелесне карактеристике као што је пол, не могу уопште бити основ за прекид трудноће, нарочито не за касни, онда то сигурно не могу бити ни друге тјелесне карактеристике, односно друга лична својства, као што је хендикеп.


Пред нама је да видимо како ће се Уставни суд Републике Српске изјаснити по овом питању. Надамо се да ће имати у виду Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и прогласити неуставним еугенички концепт Закона о условима и поступку за прекид трудноће.


Иначе овај концеп се у свијету увелико преиспитује а Шпанија се, према ријечима министра здравља Alberto Ruiz-Gallardón спрема у потпуности да га напусти (шпански лист  La Razón 26.07.2012.) управо због неједнаког третмана  којем је ова категорија изложена у односу на остале.