Противправни прекид трудноће - 4. Дио

 Законодавство Републике Српске припада групи либерално орјентисаних европских законодавстава у вези са питањем прекида трудноће. Иако је прекид трудноће начелно дозвољен до десете седмице, а изузетно након ње, наведена „изузетност“ је често практикована у пракси. Да ли то значи да у животу заиста постоји толико изузетних случајева трудноће које захтјевају своје окончање? Негативан одговор се намеће сам по себи. Али и позитиван одговор на питање колико је прекид трудноће постао свакодневна пракса. Судећи према статистичким подацима, у Републици Србској је у 2010. години извршено 2.325 прекида трудноће, што у просјеку дневно износи 6 абортуса. Међутим, тамна бројка је далеко већа, а поузданих статистичких података нема. И поред неспорне чињенице да је законско право грађана да одлучују о стварању и планирању породице, сматра се да су наведене бројке огромне. Из крајности се отишло у другу крајност. Крајност у којој су каријера и сопствени живот по својим замислима и плановима битнији од стварања породице. А да је непланирани фетус најчешће само сметња у остварењу планова. Кривично законодавство може стајати као брана пред ерозијом вриједности друштва, али не само и без помоћи. С рјешењем које је описано, отворена су врата енормном броју побачаја, што је морално и етички неприхватљиво. Коначно, будући да се етички комитет укључује тек када је у питању прекид трудноће након 20-е гестационе седмице, да ли то значи да фетус тек тада постаје етичко питање, а да то тада није био? Судећи по многим чињеницама, тако је. А то је ипак гашење једног живота прије него што је и почео. С једне стране, етички одбор би требао знатно раније да се укључи и разматра питање прекида трудноће него што је то предвиђено позитивним прописима. С друге стране, приликом давања одобрења за прекид трудноће треба бити строжи. Или ће неограничена аутономија воље појединаца одвести комплетно друштво у нестанак. 

Велики недостатак у регулисању противправног прекида трудноће јесте чињеница да није инкриминисано бављење противправним прекидањем трудноће, као што је учињено у, на примјер, законодавству Србије. Прегледом судске праксе може се запазити да нема много извршених а пријављених кривичних дјела противправног прекида трудноће. Међутим, то истовремено не значи да их нема много. Према неким примјерима, чак супротно.[1]

[1] Погледати на примјер чланак о прекиду трудноће у 14. седмици: Н. Зарић, Култура смрти на делу, Двери српске, https://www.dverisrpske.com, приступ: јун 2012. године