Екскомуникација Amnesty International-а ?

Заштита здравља мајки је основ којим се данас широм свијета напада на нерођену дјецу. Попут оружја за масовно уништење, овај основ потреса многа друштва па чак и она у којима је убјање нерођене дјеце дозвољено. Према најновијем извјештају „Amnesty International“ под насловом „Здравље мајки је људско право“, на сваких 90 секунди у свијету умре једна жена у трудноћи или приликом порођаја што укупно износи 350 000 годишње. Узроке овако лошем стању ова организација види у чињеници да појединци или установе могу одбити да изврше прекид трудноће уколико се то противи њиховој вјери, као и у чињеници да нпр. у САД-у здравствени систем покрива трошкове прекида трудноће само у случају силовања, инцеста и у случајевима када је живот жене угожен. Према виђењима ове организације рјешење се налази у проглашењу прекида трудноће људски правом што би истовремено значило и обавезу државе да га штити. Ова организација чак иде и корак даље од тога, налазећи за нужно потребно да прекид трудноће буде проглашен нечим што је у нашем праву најсличније  „јавном добру“, тј. да буде свима апсолутно доступан (бесплатан и безуслован).


За разлику од комуниста који су оправдавали прекид трудноће из економских разлога, нациста који су оправдавали прекид трудноће из расних разлога, ови хуманисти оправдавају прекид трудноће и без разлога. Ова организација је у поменутом извјештају ни мање ни више него исповједила своју вјеру у то да ограничења у погледу могућности прекида људског живота на овај начин крше људска права. (!?) Питање прекида трудноће није правно, морално, чак не ни етичко питање, оно је управо питање вјере како се то поред бројиних друхих чињеница и прегледом овог извјештаја јасно види. Управо су ови разлози довели до тога да један ватикански кардинал позове католике да више не подржавају ову групу. Иначе, многи сматрају да је Amnesty International до недавно био неутралан по питању убјања људи прекидом трудноће. Међутим, ова организација је водила снажне глобалне кампање за укидање смртне казне према виновницима најтежих злочина у којим је остварила значајан успјех, док је истовремено прећутала а тиме и одобрава смртне казне за невине бебе које имају неки недостатак (чак су и равна стопала била довољан разлог за егзекуцију), или чији је отац извршио кривично дјело силовања у коме су оне потпуно невине. Знајући све ово, није никакво изненађење што је ова организација почела да активно подржава убијање људи вјештачки изазваним прекидом трудноће не тражећи никакав основ за њихову егзекуцију. Сматрајући чак да било какав услов који би се поставио пред жену која жели да почини убиство своје бебе представља атак на њена људска права. Ова организацији по већ уходаној пракси прећуткује податак Уједињених нација који каже да се у свијету у свакој секунди прекине 1,5 трудноћа што доводи до бројке од 45 000 000 убистава годишње (број самоубистава мајки као директне посљедице прекида труноће није утврђен). Осим наведене статистике Amnesty International прећуткивањем негира тврдње медицине и биологије који кажу да човјек настаје од тренутка зачећа, да му срце куца прије него ли мајка и схвати да је трудна, да осјећа бол када га убијају прекидом трудноће, да прекид трудноће тешко оштећује душевно и физичко здравље мајке, да јој никада не помаже у лијечењу итд. Истини за вољу, ова организација види и недостатак информација као атак на основна права, али очигледно под тим информацијама не сматра ове које се односе на медицинске и биолошке чињенице.

Шта тек ми православни да кажемо о овој организацији? Какав став према њој да заузмемо? Злочество ове организације су увидјели чак и они који се клањају човјеку (pontifex maximus) као Богу, који кољаче невиних људи проглашавају блаженима, чији свештеници су стајали на челу крвавих експедиција кроз наше основне школе и мирна насеља и који су штитили свесвирепства над Православљем и правовјерујућим људима у готово свим историјским тренутцима. Чини ми се да њихов лого (упаљена свијећа обмотана бодљикавом жицом) и не представља друго до отпалог свјетлоношу који је у оковима.

Питање убијања људи вјештачки изазваним прекидом трудноће је такво да о њему није могуће заузети неутралан став. Ово друштвено зло људи или подржавају (активно или пасивно) или му се активно противе. Данас, када нашу дјецу спаљују као отпад у нашем дворишту, када нас више гине у лијечилиштима него на свим ратиштима заједно, када је све више разврата а чак на законите бракове са малољетницама се гледа као на друштвени проблем, када дјецу умјесто моралу у школама отворено уче блуду, када невине убијају због неутврђене кривице других, када наша дјеца у грчевима плачу и запомажу док им за новац кидају дио по дио тијела а глуви родитељи не чују као што ни слијепи невиде . . . није могуће бити неутралан а не сврстати се у ред злочинаца.