ЕУ се вратила са грчког распуста. Финансијска криза није престала
Посета шефа Еврогурпе, премијера Луксембурга Жан-Клода Јункера Атини отворила је напету евронедељу.
Дозволите ми да се изразим потпуно јасно: ми не тражимо додатни новац – таквом фразом је предухитрио преговоре са Жан-Клодом Јункером грчки премијер Антонис Самарас. По његовим речима, све што је потребно Атини јесте мали дашак ваздуха како би се економија натерала да ради и како би се увећали приходи државе. У ствари то је позив у првом реду упућен Немцима, на којима је основни терет спасавања Еладе.
Немачки канцелар Ангела Меркел за сада није ступила у полемику са грчким премијером – у очекивању овонедљеног састанка са председником Француске Франсоом Оландом. Жан-Клод Јункер такође се иразазио врло дипломатски. Он је позвао своје грчке саговорнике да се одговорно однесу према испуњењу обавеза на смањењу државних трошкова и алудирао је да простор за маневрисање постаје све мањи.
Ипак у поново покренуту полемику о грчком питању активно се укључио министар финансија Холандије Јан Кес де Јагер. Очигледно говорећи у име богатијих земаља северне Европе, он је иразио озбиљну сумњу у погледу сврсисходности попуштања Грчкој.
Судећи по постојећим инфромацијама, управо Немачка, Холандија и највероватније Финска ускоро ће најактивније бранити идеју пооштравања политике ЕУ у погледу Грчке. А њихов опонент ће највероватније бити Француска, чији председник сматра да уместо затезања финансијске омче на врату проблематичних земаља, ЕУ би требало да се побрине за инвестирање у кризне економије.
Ипак не ради се само и не толико о Грчкој. Већина водећих европских политичара и финансиста треба да измају у виду да спасавајући Атину спасавају читаву зону евра, у ширем смислу ЕУ. Јер последице могућег грчког банкротства неминовно ће погодоити читаву Европу и што је најважније, читав банкарски систем, истакао је у разговору за Глас Русије ректор Руске економске школе Сергеј Гуријев. По његовим речима, учесници европског финансијског тржишта одмах ће поставити питање ко је следећи.
Ако међународни инвеститори и кредитори претпоставе да ће то бити Италија, тада ће они продавати италијанске облигације и куповати немачке. У том случају ће се појавити опаснот да нагло падну цене облигација читавог низа земаља чланица ЕУ. То ће наравно довести до озбиљне панике. А главни ударац ће поднети читав европски банкарски систем.
Лист Вол Стрит Џорнел који се труди да се држи изнад клинча органа америчких пословних кругова изразио се сликовито: после летњег распуста Грчка је поново постала главобоља госпође Меркел. А ако се узме у обзир предстојећи општи избори у Немачкој 2013. године, наставак грчког распуста канцелару наредних месеци очигледно не прети.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/jikatu/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Пољски спор са Украјином открива дубљи раскол обликован историјом, замором од избеглица и растућим незадовољством јавности...
Свих пет подморница класе „Астјут“ ван је употребе због проблема са одржавањем, које додатно погоршава неадекватна инфраструктура, наводи Defence Journal....
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
Остале новости из рубрике »
















