Новац у ветар

За инвеститоре највеће светске мреже Фејсбук његово IPO претворило се у огромне финансијске губитке. Прошлог петка вредност акција је достигла минимум – скоро два пута мање од првобитне цене објављивања. А фондови које су пожурили да купе, фиксирају губитке за своје клијенте. И неки можда неће бити надокнађени – у Холандији се разбуктава скандал са пензионим компанијама које су уложиле у акције друштвене мреже.

Еуфорија која је све обузела пред лицитацију била је упоредива са колективним несвесним, скоро са најездом марсоваца на Земљу. У Фејсбук су улагани милиони и милијарде, без обзира на упозорења неких аналитичара тржишта да је неуспех неминован – рекао је у интервјуу за Глас Русиеј форекс-трејдер Николај Красовски.

- Неуспех Фејсбука је био очекиван. Њега је прогнозирао још милијардер Ворен Бафет који се сетио кризе доткома из 2000. године. Наравно, тада Интернет није био тако велик и са толико корисника, али ипак то је све једно сфера која нема материјалне активе. Као прво, објављивање акција се десило пребрзо, кад су акције Фејсбука постале доступне сваком ко жели, њихова цена је већ била повећања од стране приватних акционара, а и било је изабрано неуспешно време за лицитацију: стање америчке економије блиско кризи, кризи у ЕУ. Све то није ишло на руку IPO. Уз то друштвена мрежа, као што сам рекао раније, то је ваздух, што не чини лицитације успешним у периоду нестабилности.

Уочи лицитација Николају Красовском су се обрћали његови познаници са питањем да ли да учествују у IPO или не. Он је посаветовао да се то никако не чини и испоставило се да је био у праву. Нажалсот, холандски пензионери који су инвестирали средства у Фејсбук очигледно нису имали таквог саветника.

Између осталог директор агенције Интернет-маркетинга Алтикс Роман Ролин сматра да пензонери нису много пострадали од IPO века:

- Не бринем се превише за холандске пензионере. Сви пензиони фондови су врло конзервативни и у акције компанија, макар и тако великих као Фејсбук, они неће уложити велики део пензионе штедње. Како схватам, оба фонда су инвестирала у Фејсбук по 10 милиона долара и изгубила негде 4. Али узимајући у обзир да један од фондова – АРВ – у акције Епла уложио милијарду, само на данашњи дан он је зарадио за пензионере 25 милиона долара. Сви губици са Фејсбуком су били за један дан надокнађени.

По мишљењу Романа Фролина, делимично су неуспешне лицитације биле условљене тиме што су оснивача Фејсбука Марка Цукерберга пожурили сами инвеститори. За почетак треба схватити да је Цукерберг пред IPO имао 28% акција комапније, и он би можда хтео да спроведе IPO касније, али остали инвеститори, међу којима су наши сународници Милнер и Усманов, очигледно нису били спремни да чекају до у бескрај. И треба схватити да се у датом сектору све мења врло брзо. Некада је Мај Спејс био лидер на том тржишту, а сада је продат за копејке, наставља шеф агенције Интернет-маркетинга Алтикс. Упркос упозорењу Воерна Бафета и скепске аналитичара финансијског тржишта базиране на њему, Роман Фролин оптимистично гледа на перспективе хај-тек тржишта:

-Не мислим да је сада могућа посебна криза сектора Хај-тек попут кризе доткома. Инвеститори су већ навикли на високе технолгоије и научили су се, мада не сасвим адекватно, да оцењују овај сектор. Магија великих бројева као скро милијарда корисника Фејсбука већ не ради сама за себе. Инвеститори моле да се покаже и новац. А ако компаније показују новац, као Епл, све је добро код њих, а ако показују само кориснике, може бити неуспеха.

Али дати оптимизам више не деле они који су пострадали од IPO. Један од првих инвеститора друштвене мреже Питер Тил ослободио се акција у вредности од 400 милиона долара. То сведочи о томе да се благостање компаније и њеног оснивача Марка Цукерберга налази под великим знаком питања.