Прота ставрофор Недељко Пајић: Масовна шизофренија

Не знам да ли је свима, али са свима с којима сам разговарао на тему благостања уласка у ЕУ, додијало је стално испуњавање неких стандарда да би и нас Србе тамо примили.

Нуди нам се улазак у ЕУ као савршени поредак вриједносног, цивилизацијског и идеолошког концепта западне постхришћанске цивилизације. И многи из врха власти свим силама јуре да то благостање што прије осјетимо и ми. И у циљу тога убјеђују и народ којим управљају и владају.

А слушајући наше људе, нисам ни од кога чуо да за Хавијера Солану, Карлу дел Понте, Марти Ахтисарија, Андреаса Џобела, Олија Рена, Кушнера, итд. има неку лијепу ријеч. Чак су према побројаним, и још неким, изражавали отворени анимозитет због њиховог отворено непријатељског и лицемјерног односа према нашем народу и држави.

С друге стране, када тај исти дио народа нашег говори и мисли о ЕУ као концепту државе и друштва, он тада као да говори о неком рају на земљи, или врло новом свијету који нема никакве везе с поменутим европским представницима. По мени, ово је масовна шизофренија. Јер, управо поменута европска господа аутентични су представници тог и таквог европског система вриједности. Они су, дакле, његови главни јунаци. И баш од њих имали смо (не)прилику да тај систем вриједности и његове "добронамјерне" и "благотворне" посљедице осјетимо небројено пута на својој кожи и кроз санкције, бомбардовање, хашко мрцварење, политику подршке шиптарском терористичком покрету на Косову и Метохији који, нажалост, протеклих дана и оствари свој циљ - самопроглашење независности, али и његово признавање од свих горе именованих и још неких њихових истомишљеника и њихових држава. И опет нам се нуди улазак у ЕУ, али кроз даља бесконачна условљавања. Као да није довољно ово кидање дијела наше душе и нашег тијела, па би да нас скроз докусуре.

А нама као да, опет, није јасно да ако нам је неприхватљив њихов милосрдно анђеоски, колатерално-штетовски, делпонетеовско-солановско-ахтисаријевски систем моралних вриједности, онда нам је (и без даљег условљавања) неприхватљиво и недоношче тог и таквог система вриједности, тј. ЕУ, јер је њен морални устав оличен и поменутим људима који ову унију репрезентује. Зато ми је у цијелој причи о ЕУ као неком бескласном друштву логика јурњаве дијела наше елите за европском шаргарепом неспојива са здравим разумом.

Тако исто, нико од тих наших представника не помиње да нам се може, или да ће нам се десити, да повољности које се нуде Србији и српском народу буквално одувају наш платни биланс, као кулу од карата, као што се десило у Пољској. А премијер Пољске само је један у низу.

Остало нам је да се, као увијек кроз нашу историју, надамо да ће Србија и српство васкрснути. Али, да ли баш увијек ми морамо бити примјер да васкрсења не бива без смрти?