Честица крста са Голготе у Цркви Светог Саве

Када се мали сребрни крстић отвори, поред честице заливене у восак налази се и парченце папира на коме пише: „Честица са Крста Господњег - епископ Доситеј нишки“. Претпоставља се да је он 1920. године из Свете земље донео честице крста и касније их дао угледном трговцу Ђорђу Аћимовићу. Данас се налази у ризници породице Николић и први пут је изложена јавности

Предање каже да је пре седамнаест векова експедиција коју је водила царица Јелена, мати цара Константина на Голготи нашла крстове - распећа Исуса Христоса и двојице лопова разапетих истовремено са њим. Питање је, међутим, било како знати на ком крсту је страдао Исус. Божја промисао хтела је да баш тада, путем уз који су сва та три крста нађена, наиђе једна сахрана... Царица Јелена, реши, да сва три крста положи на ковчег покојника. Полагањем прва два није се десило ништа. Чим је положен трећи крст, крст на коме је био разапет Исус Христос, покојник је наочиглед свих васкрсао!

Честица-делић овог крста, први пут изнета је верницима на целивање у Цркви Светог Саве у Београду поводом прослављања Крстопоклоне недеље или треће недеље васкршњег поста. Протојереј Миодраг Поповић, парох цркве, објашњава да је честица часног Крста Господњег у малом, сребрном крстићу који се отвара, а налази се у већем дрвеном крсту који је изложен у централном делу Светосавске цркве.

- Када се мали сребрни крстић отвори, поред честице заливене у восак налази се и парченце папира на коме пише: „Честица са Крста Господњег - епископ Доситеј нишки...“ Он је управљао Нишком епархијом од 1913. године до 1933, када је изабран за митрополита загребачког. Претпоставља се да је он 1920. године из Свете земље донео честице крста. Био је врло активан епископ, често је са верницима путовао у Свету земљу. У то време, у Нишкој епархији постојала је нека задруга занатлија, а један човек, угледни трговац Ђорђе Аћимовић био је велики добротвор цркве који је ишао на поклоничка путовања. Не зна се зашто и како, али њему је владика Доситеј дао на чување честице Часног крста. Касније су његови потомци преузели ту свету реликвију на чување. Пошто Аћимовићев син није имамо наследнике, ова светиња, поверене је на чување породици Николић из које је била његова снаја. Тачније, Слободану Николићу из Жупе пријепољске, сестрићу снаје старог Аћимовића. Слободан је умро, а његови потомци су нам дали да на неко време, тачније до Васкрса, честица крста на коме је страдао Исус Христос буде изложена у Цркви Светог Саве у Београду. Ово је први пут да су честице изложене у јавности, то јест да је ова реликвија изашла из породичне ризнице Николића - прича протојереј Поповић. Он каже, да сигурно има још људи који су добили честице крста на чување.

Иначе, трећа недеља васкршњег поста је посвећена Часном крсту, обред изношења крста је уобичајен за ову недељу поста, а за циљ има да подсети на смисао четрдесетодневног подвига који се завршава празновањем Васкрса и на смисао страдања и Христове жртве која и данас представља суштину хришћанског веровања. За Крстопоклоном недељом следе Средопосна, Глува и Цветна - недеља најстрожег поста код православаца, када се на литургијама помиње свечани улазак Христов у Јерусалим и почетак његовог страдања.

НАЈВЕЋИ ДЕО НА ХИЛАНДАРУ

Часни крст је царица Јелена нашла под рушевинама храма ког су незнабошци у годинама после распећа Христоса били подигли богињи пожуде Венери, као архитектонску ругалицу целом хришћанству. Јелена је зато наредила да се храм сруши. Под рушевинама су нађена три крста, што је оповргло све сумње и тврдње да се распеће Христосово није десило, да је само мит. Сазнавши да је заиста пронађен аутентични крст на ком је био разапет Христос, персијски цар га отима 614. године. Хришћанским витешким подвижништвом, крст после бива враћен у Јерусалим.
Један део крста тада је однет у Цариград (Константинопољ). Хоризонтални део крста, по предању, царица Јелена је однела у Рим. Тамо је насула један део земљом са Голготе, када је брег заравнила ради зидања велелепне цркве. Ту је подигла храм Часног крста у који је положила ову реликвију. У том храму чувају се и данас светиње везане за Христово распеће. У Јерусалиму је Часни крст чуван, а многи ходочасници долазили су да му се поклоне и целивају га. О томе имамо више записа, а најпознатији је шпанске монахиње Етерије, из четвртог века, која бележи многе детаље У каснијим временима, Крст часни, та највреднија хришћанска реликвија, распарчан је, а његови делићи дељени су као благослов. Свака хришћанска заједница је хтела да га има. Највећи његов део чува се у Царској Лаври на Хиландару.

ЗА ИСЦЕЉЕЊЕ ОД БОЛЕСТИ И ДУШЕВНИХ РАНА

По предању, Стефан Немања имао је честицу крста, коју је предао наследнику Стефану Првовенчаном, да га чува од свих видљивих и невидљивих непријатеља и за исцељење од свих болести и душевних рана. Свети Сава је донео један већи део Часног крста у Хиландар. Половина је послата цару Ивану Грозном у Русију, као великом добротвору манастира, а остали део је сачуван и данас се њиме освећује вода и износи поклоницима на целивање. Вековима су делићи крста одвајани и слати разним црквама или личностима. О томе у давнини говоре и свети Кирил Јерусалимски и Свети Јован Златоусти. Има честица у Мастрихту (Холандија), у Венецији, Монци, Напуљу, Велетри, базилици Нотр Дам у Паризу, у Бриселу, а и у немачким градовима Донауверт, Вилбинген, Шајерн, у манастиру Марија Лах, Триру, Лимбургу и Келну. И код нас има неколико храмова и манастира који имају, или сматрају да имају, честице Часног крста Господњег. У средњем веку се веома трговало реликвијама. Продаване су за велики новац, иако се није увек могло проверити да ли су заиста праве.

ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР

У црногорској престоници Цетињу налазе се три општехришћанске реликвије - рука Јована Крститеља, честица Часног крста и икона Богородице Филермосе. Три светиње су сада раздвојене, о њима се мало зна, а мало је и оних који су имали прилику да их виде. Међутим, реликвије ће бити доступне публици када буду смештене у посебну цркву која ће бити подигнута на брду изнад Цетињског манастира. Рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста сада налазе у Цетињском манастиру, а икона Филермосе у Народном музеју Црне Горе.