Данас пресуда Харадинају

Судско веће Хашког трибунала изрећи ће после подне пресуде бившем покрајинском премијеру, једном од команданата ОВК Рамушу Харадинају и двојици саоптужених - Идрузу Баљају и Лахију Брахимају, које оптужница терети за злоцине над Србима, Ромима и Албанцима на Косову 1998. године. У завршним речима на суђењу, крајем јануара, тужилац Дејвид Ре затражио је по 25 година затвора за сваког од тројице оптужених, док је одбрана тврдила да тужилаштво није изнело ниједан поуздан доказ о кривици и затражило да буду ослобођени по свим тачкама оптужнице. Оптужница у 37 тачака терети Харадинаја, Брахимаја и Баљаја за злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања од 1. марта до 30. септембра 1998. године.

Тужилац Ре је оценио да је тужилаштво доказало њихову одговорност за смрт најмање 40 косовских Срба, Албанаца и Рома, чија су тела пронађена у септембру 1998. године у каналу Радоњичког језера.

Према речима тужиоца, сви злочини у „зони Дукађин” током 1998. године, којом је војно руководио Харадинај, догодили су се због заједничке злочиначке намере.

Зона Дукађин, западно од Приштине, обухватала је општине Пећ, Дечани, Ђаковицу и део општина Исток и Клина.

Баљај је био командант специјалне јединице „Црни орлови”, а Брахимај, близак рођак Харадинаја, заменик команданта оперативног штаба Дукађин и командант логора у Јабланици.

Харадинај је имао контролу над јединицом „Црни орлови” чији је командант био Баљај, и над логором „Јабланица” којим је руководио Брахимај и војном полицијом ОВК-а, рекао је је тужилац у завршној речи, додајући да се Харадинај „стално кретао по зони Дукађин”.

Одбрана Харадинаја тврдила је у завршној речи да нема поузданих доказа ни за један злочин за који је Харадинај оптужен.

Бранилац Бен Емерсон рекао је да се оптужница састоји од низа неповезаних злочина, који су се догодили на различитим местима, у различито време, те да починиоци нису идентификовани, што говори да нема доказа да је постојао удружени злочиначки подухват.

Бранилац је побијао наводе оптужбе да је Харадинај био главни војни командант у оперативној зони Дукађин.

Доскорашња главна тужитеља Хашког трибунала Карла дел Понте је у више наврата јавно говорила и у својим извештајима упозоравала на велике проблема са којима се тужилаштво суочавало у обезбеђивању сведока оптужбе, зато што су били суочени са директним претњама и притисцима.

Суђење Харадинају, Баљају и Брахимају, које је почело лане у марту, завршено је крајем исте године када је одбрана, после изношења доказа оптужнице, обавестила судско веће да не намерава да износи никакве доказе, јер сматра да тужилаштво није доказало кривицу тројице оптужених.

Харадинај се, пошто је претходно поднео оставку на место председника привремена владе Косова, добровољно предао 9. марта 2005, када су у притвор Хашког трибунала из Приштине пребачени Баљај и Брахимај.

Сва тројица су у првом појављивању пред судским већем изјаснила да нису криви.

Харадинај је у јуну 2005. пуштен на привремену слободу до почетка суђења и једини је хашких оптуженик коме је било дозвољено да се бави политиком и јавно наступа.