Умјесто да основно образовање буде бесплатно, што подразумијева обезбјеђивање уџбеника, прибора и свесака сваком ученику, бесплатну ужину и превоз до школе, власт у РС поново је једина у региону подбацила.
Зато не треба да чуди да се за обавезно основно школовање проценат неуписане дјеце и даље повећава и процјењује се да је сада достигао четири посто од укупног броја дјеце која се требају уписати у школу.
Овај драматичан податак односи се и на цијелу БиХ и потврђен је и у студијама међународних агенција и надлежних домаћих министарстава и статистичара, након анкетирања и прикупљених података из свих регија.
Међутим, све то није било довољно да се упали црвена лампица, не само у Министарству просвјете РС-а, већ код оних који чине владајућу већину, располажу буџетским новцима и деклеративно тврде да воде бригу о породицама, дјеци, младима и наталитету у РС. Сигурно је да ресорни министар Антон Касиповић мора дати одговоре зашто скоро 32 посто оних који заврше основну школу (узраст од шест до 15 година), не наставља са средњом школом.
Ту се не очекује демагошка реченица, којој је Касиповић склон, већ конкретне мјере, будући да поменути број у себи скрива значајан диспаритет између ученика из сиромашних и богатијих домаћинстава: 43 посто из прве и 23 посто из друге групе ученика не настављају са средњим образовањем.
- Овај раскорак још је израженији у високом образовању, гдје свега само 9,3 посто ученика из сиромашних породица похађа факултет, док је проценат ученика из богатих породица три пута већи - 27,3 посто.
Актуелна власт је одгвоорна за катастрофално материјално раслојавање, гдје свега 10 посто оних на власти и њима веома блиских има све привилегије, док се остали грађани треба да утопе у изјаве да је власт улагала и улагаће у бољи живот свих, али га они никако да дочекају.
Посљедице нешколованих грађана у РС су вишеструке, јер се због ниског степена образовања и сиромаштво задржава из генерације у генерацију.
И поменута студија је показала да изненађујуће високог проценат, од 31,5 посто ученика, који заврше основну школу и не настављају похађати средњу школу.
Према подацима студије, разлог за ово су управо сиромаштво и слаб успјех.
Међу посебно ризичне групе спадају и дјеца с потешкоћама у развоју, као и дјеца родитеља с ниским степеном образовања.
Овим истраживањем, у којем су учествовали запосленици у школама и институцијама надлежним за образовање, дошло се до података да су најчешћи разлози непохађања и напуштања основне и средње школе тешко материјално стање у породици, недостатак подршке родитеља, губљење воље и жеље за школовањем те проблеми са законом.
Задатак Миленијских развојних циљева јесте да до 2015. сви дјечаци и дјевојчице у БиХ заврше основну школу и самим тим да се до 2015. оствари 100 посто уписа у базично основно образовање.
Сви наведени разлози добијени истраживањем су озбиљни проблеми које би се требало помно пратити, како у школама, тако и у осталим надлежним институцијама.
Међутим, без обзира на то што право на образовање јесте основно људско право, многа дјеца и млади на овим просторима не могу то остварити због бројних разлога који им стоје на путу.
Посматрајући садашњу ситуацију у РС, власт је та која стоји на путу развоја и Републике Српске и њених грађана, будући да је потрошила новац, задужила Републику и тиме потрошила и будућност за многе садашње и будуће генерације.
