За Русију је „војвођанско питање“ вештачко питање

Шта је главни разлог Николићеве посете Русији, друге по реду од избора за председника Србије? Да ли је у плану потписивање споразума о стратешкој сарадњи две земље, о чему се већ неколико година говори?
- После недавних председничких и парламентарних избора и у Русији и у Србији формиране су нове структуре власти. Узимајући у обзир велики потенцијал наше сарадње у свим сферама појавила се неопходност да се посаветујемо како да градимо односе у будућности. Имамо пројекте који су спремни за реализацију: Јужни ток, модернизација српске железнице, почетак рада изграђених капацитета НИС. Потребно је дефинисати даље правце економске сарадње. Осим тога, од последње посете Владимира Путина Србији у марту 2011. акумулирано је још нових пројеката. Још тада је председник Русије говорио о неопходности дефинисања приоритета. Управо ће се и пре свега свим овим бавити два председника у Сочију.
Наравно, председници ће размотрити и међународни дневни ред. Нажалост, овај дневни ред садржи конфликтни чинилац, посебно на Блиском и Средњем истоку, који има тенденцију пораста, што изазива забринутост. Владимира Путина ће интересовати да чује од Томислава Николића каква је садашња позиција Србије у вези с решавањем косовског проблема. Руска страна ће се изјаснити за поштовање мирног решења проблема ове покрајине, које се заснива на међународном праву, пре свега на Резолуцији 1244 СБ УН. Овакву позицију Русија ће поново подржати на највишем нивоу. Мислим да ће председници наћи времена да дотакну и друге аспекте наших билатералних односа, између осталог богату друштвену сферу општења: културу, образовање, руски језик и друго. Што се тиче Декларације о стратешком партнерству ми, нажалост, нисмо успели да 2011. позитивно завршимо рад у вези са тим.
Када треба очекивати узвратну посета руског председника Србији? Поједини медији најављују је за децембар?
- За сада не могу да одговорим на ово питање. Није важан сам сусрет као чињеница, него његов садржај, како би он дао додатни импулс нашим билатералним односима. Управо у том правцу ми и делујемо.
Шта су, по вашем мишљењу, разлози због којих Србија до сада није реализовала руски кредит за инфраструктуру од 800 милиона долара и на коју све додатну руску помоћ може да рачуна?
- Одлучено је да се овај кредит искористи за модернизацију и развој српске железнице. Другим речима, започет је нов стратешки правац наше сарадње. Било је неопходно спровести огроман припремни високоспецијалистички технички посао. Тежак посао. Након распада Југославије, грађанског рата, санкција, НАТО агресије, огромних губитака током прелазног периода пословања, економске кризе, било је потребно припремити документацију за пројекте 21. века.
Србски стручњаци буквално нису имали ресурсе. Али, веома ми је драго што, без обзира на све тешкоће, ни Срби ни Руси нису очајавали, него су упорно радили, помагали једни другима како би заједно постигли постављени циљ. Имао сам велико задовољство да се лично прикључим заједничким напорима. Драго ми је што смо коначно дошли до етапе практичне реализације „руског кредита“ и почетка грађевинских радова. Када је реч о додатној помоћи, упознати смо с компликованим проблемима са којима се суочила нова Влада Србије. Очекујем да ће се ова питања разматрати и у Сочију, као и у оквиру Међудржавног комитета за сарадњу и надлежних министарстава, других установа, пословним круговима.
Да ли Москву брину спорне приватизације и системска корупција у Србији, на које указује ЕУ?
- Русија и њени предузимачи заинтересовани су да реализују своју делатност у Србији на основу закона ваше земље. Било какво њихово непоштовање са било чије стране било би штетно за све учеснике пословања. Задовољство пружа то што је нова србска влада започела борбу против корупције не речима, него делима. Проблеми приватизације требало би да се решавају на правној основи, у интересу привреде Србије, уз поштовање права њених грађана.
Због чега је Русија сада спремна да се укључи у предстојећи политички дијалог Београда и Приштине, иако је током преговора у Бриселу, вођених под покровитељством ЕУ, то одбијала?
- Чини ми се да нисте добро формулисали питање. Русија је увек пружала и наставља да пружа помоћ у решавању косовског проблема, непрестано истичући да то треба да се одвија строго на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Као што је познато, српске власти су биле коаутори резолуције Генералне скупштине УН 9. септембра 2010, која предвиђа дијалог између Београда и Приштине уз посредовање ЕУ. На молбу Београда ми смо ту одлуку подржали. Русија се у датом контексту није спомињала.
Иако се Русија, како стално истичете, не меша у унутрашња питања Србије, како коментаришете спекулације да је Москва незадовољна што и ДСС није ушла у нову владу?
- Као што сте добро приметили, реч је о спекулацијама. Русија веома тесно и плодотворно сарађује с новом Владом Србије. Формирање владе јесте политичка воља оних које је изабрао србски народ. Према одлукама србских народних посланика, укључујући и одлуке Демократске странке Србије, односимо се са дубоком поштовањем.
Како Москва гледа на евентуалну интернационализацију „војвођанског питања“?
- Мислим да присталице овакве „интернационализације“ добро схватају неуставност своје позиције, као и одсуство подршке датим сумњивим идејама од стране ширег слоја становништва. Сматрам да такозвано „војвођанско питање“ умногоме вештачки намећу они који теже да од тога извуку тренутну корист, не бринући се о последицама својих потеза. Тематику архитектуре државног устројства видимо као део искључиво унутрашњих питања Србије и спољно мешање у ту сферу сматрамо за неправилно и некоректно.
О чему би Београд и Приштина, према мишљењу Москве, требало да разговарају у најављеном политичком дијалогу?
- Мишљења смо да тематику дијалога морају одредити заинтересоване стране, без спољних притисака. Најважније је да се не дозволи противправно наметање решења косовског проблема на штету историјских интереса Србије и у корист коњуктурног политичког избора.
Јелена Тасић