Свет без нацизма
У недељу, 9. септембра, обележава се Међународни дан сећања на жртве фашизма. Дан туге, сећања, одавања поште погинулим војницима на ратиштима Другог светског рата, милионима мирних становника, који су погинули у бомбардовањима и страдали у мучењима у концентрационим логорима. И овог дана правобраниоци поново покушавају да привуку пажњу на проблем хероизације нацистичких злочинаца и савремене облике расизма.
Човечанство је платило исувише високу цену за ослобађање од нацистичког јарма у време Другог светског рата. Присталице Хитлера сматрали су правила рата за сентименталне измишљотине глупака. Хапшења, мучења, кажњавања, планска уништења целих народа. Али и ове стравичне лекције данас одлазе у заборав. „Авет“ нацизма кружи Европом и добија потпуно материјалне црте. По броју присталица ултрадесничарских идеја воде земље Балтика. Око 40000 радикала броји Литва, око 30000 Латвија и Естонија. У овим државама се отворено одржавају неонацистички слетови и митинзи, маршеви припадника легија СС, напомиње заменик директора Института етнологије и антропологије РАН Владимир Зорин.
- Ствар је у томе како друштво на њих реагује. До које мере принципијелно и адекватно делује у овој ситуацији друштво и власт. На велику жалост управо у овоме се огледају двоструки стандарди. Испада да се негде то може, негде се третира као дечија шала, а негде се односе према овоме веома озбиљно. А стандард овде мора бити јединствен – неонацизам и фашизам неће проћи.
Хероизација припадника нацизма у неким земљама добија хиперболички облик. На пример у Западној Украјини већ је подигнуто 30 споменика Степану Бандери. Расте популарност националистичких покрета и у земљама Старе Европе – Аустрији, Бугарској, Мађарској, Немачкој, са жаљењем констатује директор одељења Института демократије и сарадње Андроник Миграњан.
- Природа тих партија и покрета је нешто другачија – раст ксенофобије, верске и међуетничке нетрпељивости. Огроман број поново пристиглих људи са другом бојом коже, друге религије, других вредности. И на овој основи настаје антипатија и нетрпељивост према тим људима. То уочавамо у Француској у односу према људима пореклом из Алжира, Мароко и других арапских афричких земаља. То постоји у Енглеској, Холандији, Белгији, другим европским земљама.
Екстремизам и покушаји рехабилитације нациста прете озбиљним последицама не само са гледишта преиспитивања оцена и резултата Другог светског рата. Они дају основ за политички реваншизам неонациста у, наизглед, демократској Европи. Засада се успева одолевати притиску ултрадесничара. Још су свежа сећања о најкрвавијем рату XX века. Не предају се и организације правобраниоца, на пример „Свет без нацизма“. Тај покрет данас удружује 140 организација из 30 земаља света.
- Извор
- Голос России, фото: © Фото: Sgt. Oaks, ru.wikipedia.org/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »















