Наследник совјетских противподморничких авиона

Ускоро ће Министарство одбране ојбавити један од најзанимљивијих авијационих тендера у постсовјетској историји. Руски произвођачи авиона ће понудити војсци нови патролни авион који треба да замени у саставу флотске авијације застареле летелице совјетске производње Ил-38 и Ту-142.

Патролне летелице данас су све популарније у саставу ратног ваздухопловства и морнаричке авијације најразиличтијих држава. Ове летелице које су у већини случајева направљене на бази цивилних авиона, користе се за најразличитије задтаке: патролирање територијалним водама у изузетној економској зони у потрази за пиратима, ловокрадицама и шверцерима, спасилачке операције, еколошки мониторинг, метеоролошко извиђање. У војно време ове летелице могу да се користе за извиђање, борбу против подморница и бродова противника.

Такав обим задатака постао је могућ захваљујући савременој радиоелектронској опреми. Његова тежина и габарити значајно су смањени у протеклим деценијама, што је омогућило да се испрва уско специјализоване патролне и противподморничке летелице претворе у полифункционалне платформе: обими и носивост савремених авиона пружају врло велике могућности за размештање разних ситема и агрегата.

У разради таквих летелица данас могу да се истакну два правца. Први је коришћење релативно јефтиних и лаких авиона направљених на бази блискомагистралних авиона са узлетном тежином до 50 тона.

Ове летелице се активно наручују за патролирање у затвореним поморским рејонима војних дејстава и близу обале на океанским ТВД.

Други правац је наручивање релативно великих авиона категорије преко 80 тона, који могу да се држе у ваздуху 10 и више сати. Један од првих таквих авиона је био Р-8 Посејдон, који се гради сада у САД за Индију. Који је од тих праваца прихватљив за Русију?

На улогу великог авиона данас претендују само две летелице: хидроавион А-42 на бази авиона А-40 Албатрос и варијанта цивилног авиона Ту-204/214 прилагођена за војне сврхе.

Најважнија предност А-42 је могућност узлетања и слетања на воду. Упоредо са тим дати пројекат има и врло битан недостатак: серијска производња новог авиона може да се испостави губитничком, при томе способност слетања на воду која чини летелицу скупљом и тежом, потребна је у врло ограниченом броју случајева.

Ту-204/214 се већ у серијској производњи и испоручује за потребе Министарства одбране. Осим тога, велика узлетна тежина ове летелице значајно увећава домет лета и осигурава дужину патролирања до 20 сати. То ће омогућити Ту-204/214 да замени не само Ил-38, који планира за патролирање у пречнику од 2500 километара од базе, већ и Ту-142, који може да се удаљи од аеродрома на преко 5000 километара и да патролира удаљеним регионима у дугом временском периоду.

Наруџбина ће омогућити да се подржи програм Ту-204/214 који данас тешко налази цивилне купце, и могуће је да ће повећати комерцијалну привлачност летелеице. Са ове тачке гледитша оптималан је избор управо варијанте Ту-204СМ производње фабрике Авиастар за базу. Ова фабрика је већ потврдила да је у стању да брзо покреће производњу Ту-204, извршивши наруџбину авиокомпаније Ред Вингс.

Упоредо са тим не сме се заборавити на авионе блиске зоне. Њихов извозни потенцијал због мање цене је много већи, и ако ће обим извоза потенцијалног Ту-204/214П једва премашити 20-25 авиона за 3-4 земље, продаје хипотетичког Ан-148П могу да се испоставе много масовнијим. Такав авион ће одговарати у Русији, за патролирање акваторијумом Црног, Балтичког, Капсијског, Јпаанског мора и приобалним зонама на океанским театрима. Тај авион ће бити потребан не само авијацији флоте, он ће користити и Министарству за ванредне ситуације, и авијацији ФСБ, и многим другим потрошачима све до великих нфатних и гасних компанија, које врше експлуатацију на мору. Војна наруџбина за велики, као и за мали патролни авион у том случају може да буде врло корисна и да да имуплс пројекту који ће доносити плодове деценијама.