САД и светска економија: инерција пада

Ураган Сенди је извукао америчкој привреди више од 20 милијарди долара. У Њујорку који је остао без светла, рад свих важних пословних институција и берзи био је паралисан на неколико дана, уз то елементарна непогода се скоро подударила са председничким изборима.

Глобална економија је тако снажно везана за САД, да дрхти буквално сваки пут када Америка кихне. Криза у Еворпи је само извод, једна од последица судбинских сметњи у раду америчке економије. А њихове узроке треба тажити у одлукама америчког руководства од пре 30-40 година. Још за време председника Регана Федерални резервни систем је почео да улива у економију новац ради стабилних цена на робном тржишту. Власти су стимулисале коначну потражњу, али новчана маса и државни дуг су расли наглим темпом. Процес нагомилавања долара је условио ситих и богатих двадесет година, али до у бескрај дуг није могао да расте. Зато када су проблеми увећања дужничког бремена и државе и домаћинстава нагомилали, читав свет је добио економско ванредно стање, а америчка хипотекарна криза се полако претворила у дужничке проблеме Европе.

Ипак Вашингтону уз подршку Светске банке и ММФ до данас полази за руком да тера читав свет да плаћа америчке дугове. Непрекидно увећање државног дуга САД обезвредило је валутне резерве других земаља.

По речима руског економисте Сергеја Хестанова, сви схватају да економски темељ САД има прилично нестабилну дужничку природу, што прети у најмању руку понављањем периодаб проблема 70-их година. Решења извршне власти САД усмерена су просто на одлагање тренутка када ће свет осетити све оштре углове актуалног стања ствари, уверен је Сергеј Хестанов.

- Нажалост, тренутно никаквих конструктивних и реалистичних идеја како да се разреше ове противречности које су се нагомилале и у америчкој и у међународној економији нема. Зато највероватније у скорије време онај економски курс који спроводе монетарне власти САД биће банално настављен. Тачније у сваком случају ће бити превладан вето Конгреса на увећање државног дуга, у сваком случају ће се одредити све мере стимулисања економије и у наредних неколико година главни тренд развоја и америчке и светке економије ће бити чисто инерциони.

Многи аналитичари сматрају да се епоха једнополарног света са америчком доминантом ближи крају и поклања значајну улогу у будућем уређењу света земљама БРИКС. Између осталог, у експертским круговима такође влада мишљење да се светски механизам економских и политичких веза који ми познајемо налази на издисају. Проширење тржишта је немогуће. Актуална криза је криза краја капитализма, он више нема ресурса за развој.