Брадина - помен за око 50 страдалих Срба

БРАДИНА - У Брадини код Коњица данас је служен парастос за 45 Срба, које су у тродневном нападу на ово село, започетом на данашњи дан прије 16 година, убили припадници тадашње Територијалне одбране из Коњица, Зелених беретки, Хрватског вијећа обране и регуларних оружаних снага Хрватске из Сплита.

У присуству преживјелих Брадињана, парастос у порти дјелимично обновљеног храма Вазнесења Господњег, који је спаљен у рату, служио је свештеник Српске православне цркве из Коњица Милан Бужанин.

Помену страдалим Србима из Брадине присуствовали су представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске (РС) Ђорђе Лучић, предсједник Клуба српских делегата у Народној скупштини РС Сташа Кошарац, предсједник Предсједништва Борачке организације РС Михајло Парађина и представник Подручне канцеларије Института за тражење несталих у Источном Сарајеву Слободан Шкрба.

Кошарац је рекао да српске жртве у протеклом рату у БиХ немају једнак третман као страдали Бошњаци и Хрвати и најавио да ће бити заговаран једнак третман у истраживању страдања Срба и осталих народа у БиХ.

Осврнувши се на чињеницу да нико од представника међународне заједнице није присуствовао данашњем помену у Брадини, Кошарац је изразио незадовољство односом међународне заједнице према страдалим Србима у протеклом рату у БиХ.

Парађина је рекао да је Борачка организација РС незадовољна, јер Тужилаштво БиХ и комплетно правосуђе нису ништа учинили на процесуирању налогодаваца и починиоца злочина у Брадини.

"Брадињани су убијени само зато што су били Срби", нагласио је Парађина и оцијенио да су на дјелу двоструки стандарди према страдалим жртвама рата у БиХ.

Он је оцијенио да би институције РС требало да се више ангажују на процесуирању одговорних за злочине над Србима у цијелој БиХ.

Тринаест година након закључивања мира у БиХ, у Брадину се није вратио ни један предратни становник. Око 400 некадашњих становника овог српског села иселило се у Аустралију и Америку.

Власти из Коњица још нису ништа учиниле како би помогле повратак пријератних становника Брадине на своја огњишта.

У организованом тродневном нападу муслиманско-хрватских оружаних снага из Коњица, који је почео 25. маја 1992. године, убијено је 45 Срба од којих је у јами ископаној испред цркве багером затрпано њих 26.

Преживјели мушкарци из села одведени су у логоре у Челебићу и Коњицу у којима су многи убијени или умрли од посљедица злостављања.

Послије пада села у руке муслиманско-хрватских снага, злостављања нису били поштеђени ни дјеца, жене и старци, док су све српске куће запаљене.

У прошлом рату из Брадине је страдало укупно 76 Срба рачунајући и страдале у логорима.

Срби из Брадине који су преживјели логоре и страдања незадовољни су што ни домаће ни међународно правосуђе није учинило више на процесуирању одговорних за злочине над становницима овог села.

Због злочина почињених у логору Челебићи, Хашки трибунал осудио је припаднике тадашње територијалне одбране Хазима Делића на 18 година затвора, Есада Ланџа на 15 и Здравка Муцића на девет година затвора, док је Зејнил Делалић ослобођен кривице.