Угрожен живот стотинама хиљада трудница

Наиме, трагично преминула Savita Halappanavar примљена је у католичку болницу University College Hospital, Galway, која се налази у западном дијелу Ирске у 17 недељи трудноће. Љекари су одбијали да јој прекину трудноћу докле год је бебино срце куцало. Након престанка откуцаја срца, љекари су хируршким путем извадили посмртне остатке преминулог дјетета. Несрећна мајка је убрзо и сама преминула.
Њену смрт су искористили промотери култа смрти да представе убијање нерођене дјеце као нужно потребно у циљу чувања мајчиног живота. Чак и да је живот сваке труднице угрожен чињеницом да је прекид трудноће забрање.
Међутим, према изјави Dr Ruth Cullen из Даблина у Ирској је трудницама доступна сва могућа медицинска њега и истрага тек треба показати шта је проузроковало смрт несрећне мајке и њеног дјетета.
Потребно је нагласити да прекид трудноће није терапеутско средство и да је погрешна представа коју медији сервирају да је жени ускраћена било каква медицинска помоћ.
Љекари у Ирској су обавезни да прекину трудноћу када је видно да је живот трудне жене угрожен.
Ово су  разлози због којих се морају сачекати званични резултати истраге прије изношења било каквог суда о конкретном случају.
Оно што наш новинар доживљава као „бизарни правни случај у којем се у Ирској може наћи трудница са тежим здравственим проблемима“ Уједињене нације су већ окарактерисале као нешто што је најповољније за труднице прогласивши управо Ирску најбезбједнијим мјестом на свијету за трудне жене (Report on Maternal Mortality, World Health Organisation, the UN 2007, 2010).
Границе безобзирности новинарских испада често надилазе равнодушност иродских џелата. Тако је и у овом случају када је новинар вршећи свој позив – преносећи информацију, злоупотребио перо и чињеничну информацију обојио личним паушалним перцепцијама правног положаја жена. Зашто?