Парастос Србима страдалим на Чемерну

У селу Чемерно код Илијаш данас је служењем парастоса обиљежена 16. годишњица страдања српског народа овог краја.

У нападу муслиманских оружаних снага 10. јуна 1992. године на село Чемерно убијани су  српски цивили и војници, а међу убијенима је највећи број стараца, жена и дјеце. У селу након рата нико не живи, а ниједна кућа није обновљена.

За злочин у Чемерну још нико није одговарао.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирјана Симанић апеловала је на Тужилаштво БиХ да коначно интензивније крене у истраживање стравичног злочина у Чемерну, како би се убице извеле пред лице правде.

Координатор тима МУП-а Републике Српске за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак је рекао да је непосредно након злочина 1992. године надлежном тужилаштву поднесен извјештај о почињеном злочину у Чемерну.

"Окружном тужилаштву Источно Сарајево 2007. године достављен је допуњени извјештај и кривична пријава о почињеним злочинима у Чемерну. Том пријавом је обухваћено 15 лица, од којих се три сумњиче за команду одговорност, а 12 као извшиоци злочина", рекао је Тушевљак.

Према ријечима преживјелог мјештатинана села Чемерно Петра Рашевића, становништво у овом селу је 1992. године побијено на спавању или на кућном прагу.

"Преживјело је само неколико лица, које су пробудили пуцњава и јауци, па су успјели побјећи из кућа. На тај начин и ја сам преживио овај стравичан злочин", рекао је Рашевић.

Посмртни остаци жртава пренесени су прије више година и сахрањени на Војничком-спомен гробљу на Сокоцу.

Данашњем парастосу у Чемерну присуствовали су и градоначелник Источног Сарајева Радомир Кезуновић и предсједавајући Клуба српских делегата у Вијећу народа РС Саша Кошарац.

-------

Жртве:

1) Милош (Аћим) Буњевац 1955, његова мајка 2) Миросава (Ристо) Буњевац 1926. брат
3) Ранко (Аћим) Буњевац, 1961 и Милошева супруга  4) Славојка (Никола) Буњевац, 1957. потом  5) Ђорђо (Јован) Буњевац 1936, супруга 6) Ковиљка (Лазар) Буњевац, 1937. и њихов син 7) Горан (Ђорђе) Буњевац 1965; 8) Рајко (Јован) Буњевац, 1952; 9) Новко (Неђо) Ћетковић, 1912; 10) Спасенија Дамјановић-Таса, 1935. и њене две кћерке 11) Ранка (Милан) Дамјановић, 1963. и 12) Јадранка (Милан) Дамјановић, 1960; 13) Стака (Млађен) Дамјановић, 1935. и њен син 14) Здравко (Вукашин) Дамјановић, 1965; 15) Манојло (Боривоје) Ђука, 1971; 16) Гојко (Ново) Ћурђић, 1958; 17) Мирослав (Самојко) Јанковић-Миро, 1966; 18) Сретен (Томислав) Јанковић, 1964; 19) Радомир (Радован) Јевтић, 1957; 20) Светозар-Триша (Михајло) Капетановић, 1941; 21) Љубиша (Радоје) Лазендић, 1971; 22) Милован (Милош) Малешевић, 1963; 23) Жарко (Душан) Малешевић, 1959; 24) Недељко (Слободан) Мићић-Ненад, 1968; 25) Станоје (Јован) Мирковић, 1968; 26) Миро (Милан) Пантић, 1969; 27) Стана (Симо) Рашевић, 1926; 28) Милинко (Ристо) Трифковић, 1933. његова жена 29) Јања (Милан) Трифковић, 1941. и њихов син 30) Рајко (Милинко) Трифковић, 1979.

 Поред убијених, све лица српске националности, још више њих је лакше и теже рањено или спроведено у позната мучилишта, злогласне сарајевске логоре за Србе.