НА ВРХ КОМА ВАСОВОГА

                                                 '' ,       

Ових дана је из штампе изашао шести број ''Гласа Холмије''часопис за књижевност,историју и културу,који излази на србском језику и ћириличном писму а чији је главни и одговорни уредник професор историје Горан Киковић.Он у уводнику се посебно осврће на да ''Петровићи Његош и Краљ Никола нијесу геноцидни.'' Он у уводној ријечи каже:

''Поштовани читаоци, пред вама је већ шести број ''Глас Холмије'', што говори да, и у овим тешким економским условима,  часопис излази у складу са утврђеном динамиком. Да је часопис оправдао своје постојање говоре ваше позитивне оцјене које нам дају снаге да наставимо да, између осталог,  саопштавамо историјску истину о свим битнијим догођајима који су се збили на нашим ширим просторима. Чинимо то на основу научних чињеница не дозвољавајући да се на страницама '' Гласа Холмије '' нађу фалсификати и оно што не одговара историјској истини.
 

За разлику од нас ових дана су се појавили они који, одржавајући такозвани научни скуп у Плаву, желе да изазову дестабилизацију прилика у Лимској долини и да послије сто година одређене догађаје прикажу у неком  њима својственом свијетлу. Наиме, учесници тог скупа су изнијели низ неистина на рачун некадашњих ослободиоца Плава и Гусиња, истичући да су они  наводно починили геноцид над неколико десетина ''Бошњака'' и извршили ''насилно покрштавање'' дванаест хиљада  Бошњака и Албанаца.  Опет главни покретач је познати фалсификатор историје Шербо Ратодер из Бихора, који стално измишља разне злочине и наравно конвертита тзв.професор Новак Килибарда, који назва ''Горски вијенац'' ни мање ни више него да  је ''надојен антиисламизмом и антитурством''. За тако изнешене неистине се у демократским земљама иде у затвор. Међутим, у Црној Гори се оваквим кривотворцима историје додјељују националне пензије и признања. 
 

  Умјесто да прославе 200 година од Његошевог рођења они  највећег србског пјесника проглашавају геноцидним. По оцјени ових квазинаучника и краљ Никола је извршио геноцид, а незнају да није било њега  сви би они били протјерани за Турску. Уз то, познато је да нико од плавскоѓусињских ага и бегова, који су тлачили  „рају“ није одговарао за своја непочинства. Зато декларација Одбора за обиљежавање 100 година од геноцида над Бошњацима и Албанцима из Плава и Гусиња представља скандалозни акт и кривотворење историјских чињеница.Јер исторујска наука неумољиво указује да 1913. године није  било никаквог насилног покрштавања и геноцида муслиманског и албанског живља у плавогусињском крају. То значи да понуђена декларација нема додирних тачака са истином. Она  буди авети прошлости и  иде на руку причи о стварању велике Албаније.  Тим прије, кад се зна да  се након ослобођења од турске инперије на стотине исламизираних Срба добровољно вратило у своју прадједовску вјеру православну. То значи да је сулодо тражити да црногорски парламент усвоји резолуцију којом ће се признати геноцид над Албанцима и Бошњацима у Плаву и Гусињу.

Подсјећамо да су прослављени црногорски ратници и добровољци послије пет вјекова робовања, донијели слободу  на нашим  ширим просторима и да нико нема право да, преко мрачних декларација послије сто година омаловажава њихову херојску борбу. Било би паметније да се аутори поменуте декларације и њихови помагачи ману „ћорава посла“ и да дају допринос складном суживоту свих народа и у Плаву и у Црној Гори. Ако то не ураде изазваће несагледиве последице, јер потомци оних ослободиоца којима је част и људско достојанство било изнад свега  неће дозволити да било ко удара на темељне вријености Србског народа и историјске Црне Горе.
 

Опасно је поштовани читаоци износити фалсификате а крити праву истину о догађајима од прије сто и више година када су '' наша браћа'' друге вјере до задњега  бранили Турску царевину која је починила многа злодјела на овим просторима и да није било Његоша не би имао ко да нам саопшти историјску истину коју је он написао у ''Горском вијенцу,''...потурчи се плахо и лакомо, млијеко их србско разгубало...или ...'' Што утече испод сабље турске, што на вјеру праву не похули, што се нехће у ланце везати, то се збјежа у ове планине, да гинемо и крв пролијевамо, да јуначки аманет чувамо!Дивно име и свету слободу''!''
 

У часопису можете прочитати и интервју главног и одговорног уредника Горана Киковића  са Вељком Рачићем, предсједником Центра за развој и унапређење пријатељства Црне Горе и Србије из Подгорице,који истиче да '' Црна Гора нема и не може имати никог ближег од Србије!'',затим ту је редовна рублика и тема о Кнезу Николи Васојевићу из пера познатог хроничара Васојевића  Радомира П. Губеринића.У редовној рублици ''јубилеји'' своје виђење о Петру Другом Петровићу Његошу, након два вијека од рођења овог највећег србског пјесника ,казује познати књижевник и књижевни критичар Катарина Брајовић.Под насловом ''Благо томе ко довијек живи имао се рашта и родити''.Она цитира Слободана Јовановића који је рекао:'' У целој нашој књижевности постоји само један горостас – и то је Његош“ – констатовао је Слободан Јовановић још 1925. године, маркирајући топографију српске културе коју наша интелектуална елита, током свог проблематичног настајања између прве и друге стогодишњице Његошевог рођења, оберучке прихвата. Његошево дело, међутим, и даље представља необјашњени инцидент, који нема достојних тумача и настављача, ни антитетички ослонац. Његова усамљеност на ловћенским врховима постаје сабласна и трагична, како је и слутио предајући своје врхунско стваралаштво на старање неписменим наследницима.

Додуше, време ће показати да су ови неписмени, али и те како усмени следбеници, Његошу били и најоданији. Они нису имали потребу да га кривотворе. „Ниједан наш песник није у приснијој вези са својом ужом средином од Његоша. То је познато из многобројних примера: ја сам наилазио по планинама Црне Горе на старије чобане који су знали напамет целе одељке Горског вијенца“ – записао је Јован Цвијић.У рублици ''Наше умне главе'', О проти Милошу  Велимировићу (1848 – 1920)  пише, Раде Бракочевић.Окњижевности  пише      мр Радивоје Д. Лабовић,а ту је и представљање пјесника:Добрашина Јелића,Верољуба Лакићевог Кастратовића и Зорана Јокића.Затим нове књиге:др Вукића Илинчића ''Бомбашка и Васојевићка афера'',коју представља читалачкој публици др Жарко Лековић,затим књига Милуна Петрића : ''Духовно сазвежђе Самограда''коју читалачкој публици представља историчар Горан Киковић који цитира ријечи  епископа будимљанско-никшићког Јоаникије који је написао кратак осврт у којем је казао: ''Духовно сазвежђе Самограда саставњено је од старих и нових србских светиња, у наљепшем дијелу лимске долине, које сијају божанском свјетлошћу и обасјавају наше земаљске путеве''. Књига ''Васојевић свој на своме – навијек и амин '' Славољуба Т. Ђукића, у осам поглавља обухвата период од најдаљег помена васојевићког племена у писаним споменицима (1444.), до завршетка Другог свјетског рата,из пера др Вукића Илинчића историчара из Подгорице.У рублици ''наше светиње''О цркви светог Јована Крститеља у Шекулару код Берана пише,професор Благоје Шарић и цитира  Стихове из народне пјесме ''Маргита  девојка и Рајко војвода'' у којој се помиње Шекулар и  војвода Петар Шекуларац као родоначелник Војводства Шекуларског и као  један од дванаест србских војвода: ''На  ономе ломном Шекулару  ,Онђе беше Петар Шекуларац ,А на Скадру на реци Бојани ,Онђе беше  Вукашине краљу''.Затим у рублици ''Из Васојевића измељу два броја''пишу стални сарадници ''Гласа Холмије'',у овој рублици имамо актуелности између два броја.
 

                Од  Плава,Андријевице,Берана,Бијелог Поља,Подгорице Београда,Крагујевца...и других градова Црне Горе и Србије.У овој рублици пише и др Марко Кнежевић о ''Два геноцида над Великом''.У рублици ''Знамените личности нашег краја'',у којој се описује о посланицима Велике народне скупштине србског народа у Црној Гори 1918.са овог подручја.Ту је и текст Михаила  Јовановог Бојчића  о проти Богдану Лалевићу.У редовној рублици ''Трагом завичајне топонимије'',која описује села у долини Лима свој осврт даје публициста и хроничар Михаило Микан Перовић,који описује његово родно село Краље.О недавно преминулом Mилошу Вулевићу свој осврт је дао новинар Дарко Јововић,који измеђуосталог записа:  ''Спавај, човјече – ноћ је још и звијезде су – ситно је све људско и земаљско!'' записа Михаило Лалић у роману ''Зло прољеће''. Записа и додаде ''Шта је човјек? Успомена на земљи, или ни то''. Управо ове ријечи знао је често да изговори познати, и по много чему непоновљиви,  берански професор и књижњвни ствараоц Mилош Вулевић, који се, недавно, напустајући овоземањски свијет, пресели у легенду. У сталној рублици ''Истраживања''Уредник описује Радоја Раичевића Шћекића из Горњих села код  Берана познат је као добровољац, који је из далеке Америке дошао да брани Српство и отаџбину у Првом свјетском рату. Када су му 9.јула 1941.године понудили да буде ''посланик Црногорског сабора'' одбио је ту ''привилегију'', јер није желио, како је и сам одговорио у повратном писму предсједнику ''Црногорског комитета'' Јову Поповићу, да буде ''посланик'' и учесник у прљавом послу црногорских сепаратиста, који су уз помоћ Италије жељели да створе суверену Црну Гору. Народ Црне Горе је 13.јула 1941. Године масовно устао против одлука ''Црногорског сабора'' и прогласио их ништавним.Владан Фолић представља читалачкој публици нашег естрадног умјетника Милоја Бубању,који је поникао у Беранама а сада живи у Београду.Читаоци има шта да прочитају у овом часопису који издаје Србско историјско-културно друштво  ''Никола Васојевић'' из Берана.