«Кајмани» у срцу Европе

Еврокомисија води претходну истрагу пореских погодаба Ирске, Луксембурга и Холандије с транснационалним компанијама.

Када је међународна организација Global Witness изјавила да се прање новца и други финансијски поркршаји дешавају не само у офшорима, већ и у финансијским центрима у САД-у, Великој Британији и другим водећим државама – многи су то сматрали претеривањем у духу конспирологије и антиглобализма. Међутим, чак први подаци, добијени током претходне истраге сумњивих корпоративних погодаба у земљама-чланицама ЕУ, показали су присутност сумњивих «пореских лука», у сваком случају, у три европске државе – Ирској, Луксембургу и Холандији.

Према подацима издања The Financial Times, Еврокомисија је замолила њихове владе да објасне систем пореских повластица и гаранција, пружених таквим транснационалним џиновима као што су Apple, Google, Starbucks. Док се ЕУ само прикрадала Дублину, Луксембургу и Амстердаму, у истом правцу је успео да напредује Сенат САД. Његови представници су констатовали да је порез на профит у Ирској смањен неколико пута. Између осталог, влада земље је дозволила корпорацији Apple да искористи порез на профит у износу 2 одсто, чак и мање, уз обични износ 12,5 одсто. Разумљиво је да при промету од више милијарди у овој и другим компанијама износи, «украдени» од пореских служби САД и ЕУ, такође износе милијарде долара или евра. Много питања може да настане, рецимо, за Француску с њеним високим порезима, истакао је у разговору с Гласом Русије руководилац Центра економских истраживања руског Института глобализације и социјалних покрета Василиј Колташов.

- Француска је увек била земља високих пореза. Међутим, истовремено је увек постојала могућност да се повуче у офшоре. Што више, финансијска глобализација је последњих деценија олакшала такву операцију. Услед тога је настала позната шема, када се капитали крију у офшорима, што омогућује да се не плаћају порези.

Према подацима британског листа The Guardian, укупан износ капитала у међународним офшорима превазилази 32 билиона долара. Сама ЕУ се нада да ће путем одговараућих правних процедура вратити једно билион евра годишње. Ради упоређења – Европски механизам стабилизације данас има могућност да оперира износом 500 млрд. евра. Такав однос објективно одражава финансијске потребе водећих компанија у «пореским лукама», јер је смањење пореза важно средство у конкурентној борби – истакао је за Глас Русије шеф оделења економске теорије Института светске економије и међународних односа РАН Сергеј Афонцев.

- Конкурентност у међународној трговини умногоме се базира на коришћењу офшорних јурисдикција. Рецимо, корпорација Boeing последње деценије је водила своје операције преко Кајманових острва. Мањи порези – већа конкурентност производа на међународном тржишту. Британске компаније користе острва Гернси и Џерси, европске континенталне компаније користе одговарајуће континенталне јурисдикције. И то, користе их веома активно.

Аналитичари листа The Financial Times кажу да Еврокомисија може да тражи од фигураната одговарајућих погодби у Ирској, Луксембургу и Холандији да доплате неплаћене порезе. Међутим, може да испадне да иза угледних фирми корпорација и банки остварују се много прљавије погодбе него смањење пореза. Например, организација Global Witness тврди да је банка HSBC у Лондону већ помогла 2012. године мексичким наркокартелима да испиру стотине милиона долара преко америчког финансијског система. То је већ сасвим друга ствар.