Дијагонала Флоренс Артман

Две  и по године после одласка са места портпарола Тужилаштава Међународног кривичног суда за бившу Југославију Флоренс Артман се поново враћа у зграду на Черчиловом тргу у Хагу.
 

Овог пута као оптужена!

Случај је хтео да то буде баш судница број један у којој се, све до смрти оптуженог, одвијао процес Слободану Милошевићу.

Бивши председник Србије и Југославије био је први државник у историји оптужен за злочине против човечности, а Флоренс Артман,  због природе посла, један од најекспониранијих актера суђења које је често (не)заслужено називано  „процесом столећа".

Предстојеће суђење Артмановој сигурно неће бити ни правно, а ни политички или медијски тако високо профилисано. Ипак,  и она ће остати запамћена - као највиши, до сада, чиновник МКСЈ, који се нашао на удару хашке правде, коју је тако горљиво, и по службеној дужности, а и из личног уверења, заступала.

Прво појављивање (изјашњавање о кривици) оптужене пред већем МКСЈ првобитно је заказано за  15. септембар, потом 13. октобар, али је још једном одложено, за 27. октобар, због њених, раније преузетих, обавеза.

У оптужници, која је подигнута 27. августа ове године, како преносе агенције, пише  да је Артман у својој књизи "Мир и казна", објављеној 2007., као и у ауторском тексту "Скривени кључни документи о геноциду", објављеном у јануару ове године, изнела две тајне одлуке Жалбеног већа, које су у случају Милошевић донете 20. септембра 2005. и 6. априла 2006. године.

По оцени МКСЈ тиме је починила дело непоштовања суда, прекршивши правило 77 из Правилника о поступку и доказима.

Артман  је у својим текстовима изразила незадовољство одлуком Трибунала да се уважи захтев Србије, односно да се поједини документи из српског државног архива разматрају на затвореним седницама.

Артман је објаснила да је тиме Београд онемогућио употребу записника у тужби БиХ против Савезне Републике Југославије због геноцида, јер како је истакла, документи представљени иза затворених врата садрже кључне доказе о одговорности Београда за геноцид у Сребреници.

"Артман је знала да су те информације поверљиве у моменту када су обелодањене, знала је да је наложено да се одлуке из којих су ове информације потекле заведу као поверљиве и да се објављивањем информација откривају поверљиве информације јавности", наводи се у оптужници.

Бивша портпаролка Тужилаштва МКСЈ није једини актер из бивше екипе "процеса столећа" који  накнадно баца ново светло на суђење Милошевићу. Тужилац Џефри Најс  и његова шефица Карла дел Понте већ су размењивали инсајдерске "комплименте". Ових дана јада се, са закашњењем, и Хелена Ранта због случаја Рачак.

Прича Артманове је, међутим, завршила у судници.

За дело непоштовања суда, запрећена је казна до седам година затвора, новчана глоба до 100.000 евра или обе. 

Флоранс Артман је рођена 17. фебруара 1963. у Паризу.

Дипломирала је на париском универзитету на одсеку за књижевност и стране цивилизације.

Са простора бивше Југославије извештавала је од 1986. године

Од 1989. године, када је добила стални боравак, до 1994. године, живела је у Београду.

Стални дописник париског Монда из СФРЈ постала је 1990. Године 1994. забрањен јој је рад и улазак на територију СРЈ.

Од тада, до доласка на место портпарола Тужилаштва МКСЈ - 2000. године , радила је у париској редакцији Монда.

До априла 2006. године  била је портпарол Тужилаштва МКСЈ. Са те функције је смењена. Разлози смене нису никада официјелно саопштени.

Аутор је књиге "Милошевић: Дијагонала лауфера" чији превод је објављен 2001. године у Београду.  (У Хрватској књига, издата 2003. године,  носила је наслов "Милошевић: дијагонала луђака").

Ако је суди према  ранијим судским одлукама, Флоренс Артман тренутно ради у Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
 

Нема паре за адвоката

Флоранс Армтан затражила је од Суда да јој плати адвоката зато што сама нема довољно новца, саопштено је раније у Хагу.

Секретаријат Трибунала није још одлучио о том захтеву Артманове, али јој је као привременог браниоца, на њен предлог, доделио адвоката Вилијама Бурдона.

Наводећи да још није "одлучио да ли је и у којој мери оптужена у стању да плаћа заступника", секретаријат је адвоката Бурдона поставио за браниоца Артманове у наредна три месеца.

По правилима Трибунала, оптужени који тврде да не могу сами да плаћају адвоката морају то доказати пружањем увида у своју имовину и приходе.