Дијаспора нас храни!

Професор социологије на Филозофском факултету у Београду, Слободан Цвејић, каже да чак 11 одсто грађана преживљава само од новца који им редовно или повремено шаљу рођаци из иностранства и да се и по томе види колико је тешка економска ситуација у којој се налазимо и колико је дубока криза.

Тај новац углавном одлази на плаћање рачуна, куповину хране и опремање домаћинства, док ретко служи за штедњу, а још мање се користи за нека улагања у бизнис.
ВЕЛИКЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ НЕКАДАШЊИ „Моонеyбоокерс“ систем, сада има нови облик „Скрилл“, који омогућава скоро бесплатан, а веома брз прилив новца из иностранства – прича Шошевић. – На овај начин, просечан трансфер из дијаспоре, који износи од 250 до 300 евра може бити реализован скоро бесплатно. Једнократни трошак је 10 евра за припејд „мастер кард“ који путем интернета отвара прималац новца. Да ова могућност не буде превише идилична, банке вам конвертују страну валуту у динаре по ниском курсу, па цена оваквог трансфера може доћи до пет одсто од суме трансфера.

- Као што никада није утврђен ни приближан број наших емиграната, тако је и количина новца који трансферишу у Србију, непрецизна и посредно изведена категорија – истиче дипломирани економиста Звонимир Шошевић. – Новац који стигне неформалним каналима, у џеповима рођака, пријатеља и ковертама преко возача аутобуса је и даље велики и претпоставља се да је по суми једнак формалним каналима. Практично, паре које стижу из дијаспоре, одржавају социјални статус рођака и пријатеља у Србији, који га примају.

Тренутно је глобална цена трансфера 200 долара у свету стабилизована на близу девет одсто, али Међународна заједница настоји да глобално смањи цену трансфера новца на пет одсто у наредних пет година. У Србији трансфер новца и даље прилично кошта пошиљаоца или примаоца, због високих такса.

ОСНОВНО

УЧЕШЋЕ дознака у бруто друштвеном производу наше земље у последњој деценији је чак 2,5 пута веће од директних страних инвестиција – истиче Шошевић. – Новац се користи за плаћање трошкова живота, опремање домаћинстава у Србији и за исхрану. Дознаке у просеку чине 13,7 одсто БДП.