Кијев се спрема за треће народно веће

Као што је познато, крајем октобра у Анкари, „пријатељи Сирије“ – Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Турска, Катар и други – по први пут су обавили преговоре са представницима низа сиријских „умерених“ исламистичких групација.

Један од западних учесника је признао, да су међу сиријским „гостима“ били неки „злокобни“ ликови. Али одмах је образложио потребу комуникације са њима: „Мислим да је пријатељима Сирије било занимљиво да сазнају, шта ови исламисти желе од међународне заједнице“. Изгледа да је циљ у ствари био потпуо супротан. „Умереним“ исламистима је речено шта се од њих жели. Максимум, да истовремено ратују на два фронта – и против сиријске војске, и против формација које су повезани са Ал Каидом. Минимум - да не прекидају односе са Националном коалицијом Сирије. Уочи преговора у Бечу, друга варијанта би заиста била од користи за све стране, које су заинтересоване у политичком решењу сиријског сукоба.

Ових дана се испоставило, да се исламисти нису дали убедити. Чак шта више, вође недавно формираног Исламског фронта Ахмед Иса ал-Шеих и Захран Алуш дали су писмену изјаву да напуштају Врховни војни савет Слободне сиријске армије – војног крила Националне коалиције Сирије (НКС). Њима се придружио и командант северноисточне групације НКС Садам ал-Џамал. Он је чак изјавио бившим потенцијалним противницима из групације „Исламска држава Ирак и Сирија“ (ISIS), да је открио „планове неверника на Западу и неких издајничких арапских земаља, који су усмерени против пројекта „Ума“ – светске исламске државе. Била би чудна размишљања о томе, да би САД, Турска, Саудијска Арабија и Катар давали паре и оружје за пројекат светске исламске државе. Али на данашњи дан управо то се фактички и дешава. „Пријатељи Сирије“ снабдевају овог истог „генерала“ НКС ал-Џамала. Док је Саудијска Арабија сасвим недавно подржала Исламски Фронт Захрана Алуша, који отворено говори да „машта о калифату“.

Организатори октобарског сусрета су говорили да су желели да одреде степен радикализације сваке поједине групације исламиста. И одредили су. Потпуно је очигледно, да највеће од ових групација имају проблема са толерантношћу и оригиналним идејама у вези будућности Сирије и околног света.

Исламисти прокламују циљеве који су неприхватљиви за „пријатеље Сирије“. Светска сиријска опозиција је слаба и нејединствена. Разумљиво је да у таквим околностима, нема ко да остварује идеју неких земаља Запада и Истока о истовременом обарању режима Башара Асада и уништењу групације Ал Каиде у овој земљи.

Да ли у овој ситуацији имају смисао напори усмерени на организацију преговора у Бечу? Апсолутно. Убедљива већина Сиријаца, независно да ли подржавају Башара Асада или не, желе да знају да ли је светска заједница способна да понуди Сирији реалан план излаза из катастрофалног „рата свију против свих“.

Изненада је ал-Џамал прозрео, и како је изјавио у интервјуу ISIS,- исувише касно је схватио, да је био део пројекта, који је био усмерен против муслимана. Наравно, он је имао у виду нешто своје. Али многи и овој земљи би требало да се замисле, - можда су и они, нехотице учесници сличних пројеката?

Вадим Ферсович,