Авганистан – извор опијума за народе

Међународна заједница губи рат против авганистанског промета наркотика. Ово је изјавио специјални представник генералног секретара УН за Авганистан Јан Кубиш. Дипломата је констатовао: Ситуација је нажалост врло сложена.

Види се прираштај производње опијума. То у првом реду говори о томе да међународна заједница, сви који помажу Авганистану, у датој фази нису изашли на крај са својим задатком. Статистика потврђује ове речи: 2013. године производња опијума у Исламској Републици скоро је удвостручена у поређењу са прошлом годином. При томе ни повлачење америчких трупа из Авганистана планирано за 2014. годину, ни могуће заузимање власти од стране талибана неће побољшати насталу ситуацију.

За талибане су опијати важан извор финасирања. У време од 1996. године када су талибани преузели власт у земљи, до 1999. године, обим производње хериона у Авганистану се удвостручио. Истина, касније су талибани почели да се боре против узгоја опојног мака. И чинили су то прилично успешно: на територији под контролом талибана мак практично није узгајан. Али ова мера је била привремена, каже експерт Центра за проучавање савременог Авганистана Никита Мендкович.

- Што се тиче талибана, они су се борили против промета наркотика врло кратко: од 2000. до 2001. године, када су добили незваничне гаранције признања свог режима у замену за ликвидацију наркоусева. Пре тога и после тога активно су подржавали наркоекономију и у многоме су одговорни за стварање авганистанског наркотичког тржишта у данас постојећим размерама.

После упада снага међународне коалиције у Авганистан производња наркотика у земљи је скочила нагло. Данас провинција Гилменд која се сматра упориштем талибана, један је од светских центара производње опијума. При томе Американци и њихови савезници нису у суштини ни пробали да реше проблем наркотика. Руководство коалиционих снага сматра да ће уништавање плантажа мака окренути против страних војника локалне сељаке. А то ће са своје стране озбиљно отежати мисију снага НАТО-а. Међутим западне земље озбиљно страдају од авганистанске наркотичке претње. На пример, 95% опијата на британском тржишту је авганистанског порекла. Русија се у последње врем еод транзитне земље претворила у једног од највећих потрошача хероина. Ситуација може да се промени само строгим мерама, истиче политиколог Алексеј Пиљко.

- Русија треба да врши притисак на авганистанско политичко руководство са једне стране како би ипак приморала на борбу против промета и производње наркотика. А као друго Русија треба да концентрише напоре да заједно са суседима Авганистана који такође страдају од ове опасности почне коначно да се ефикасно бори портив производње наркотика. Не неку митску поделу новца и уговоре, већ униптавање површина на којима расте опојни мак. То би могло да се уради у оквиру ШОС или под окриљем других међународних структура, али то треба радити. И бити при томе спреман на жестоке мере зато што је нарко опасност врло озбиљна за нашу земљу.

За сада се прилази Русије и западних земаља решавању проблема разликују. Москва сматра да треба почети од уништавања плантажа мака. При томе она се позива на искуство Латинске Америке, где се тако боре против производње кокаина. На Западу сматрају да поља мака и нарколабораторије могу да умру сами по себи ако економија Авганистана крене да напредује, а фармери се позабаве развојем пољопривреде. Тешко да ће неко спорти да је замисао одлична. Ипак за њену реализацију су потребне године, можда и деценије. А авганистански хероин сада односи више живота него меци талибана.

Артјом Кобзев,