Војници који су нестали у рату

Пре 25 година совјетска војска је напустила Авганистан. Међутим, још увек се траже  нестали војници. Николај Бистров је за време рата доспео у заробљеништво и постао је лични чувар командира муџахедина Ахмада Шаха Масуде.

Сад скоро сваке године по неколико месеци помаже специјалном комитету у потрази за бившим совјетским војницима у Авганистану. Николај Бистров и Јуриј Степанов који су се уз његову помоћ вратили у домовину испричали су своје приче „Гласу Русије“.

Николај Бистров је рођен 1964. године у Краснодарској покрајини. Позван је у војску с осамнаест година. Неколико месеци касније био је заробљен у Авганистану. Покушао је да побегне, али без успеха. Чудом оставши у животу после батина, срео се с командиром муџахедина Ахмадом Шахом. После другог неуспешног покушаја да побегне помирио се са судбином. Научио је језик, научио је да живи међу Авганистанцима и примио је ислам. Око две године касније, спремајући се да се повуче, Масуд је пружио војним заробљеницима прилику да се врате у домовину, али је Бистров одлучио да остане.

- Масуд нас је све окупио, седморицу људи, и рекао је: „Ко жели да иде у иностранство? Ко жели да се врати у Совјетски Савез? Или у Америку, или у Енглеску, или у Пакситан, или у Иран?“ „Али, сви смо се тада плашили да се вратимо у домовину. Сви су рекли: „Хоћемо у Америку.“ Један је рекао: „Хоћу у Француску.“ Само ја нисам подигао руку. Питао је: „Зашто ниси подигао руку? – Кажем: „Нећу никуда да идем.“

Бистров је дуго година служио у личној чуварској служби Ахмада Шаха. Никога није пуштао код њега без претходног претреса: ни новинаре, ни чиновнике, чак ни пријатеље. Касније се оженио даљом рођаком свог шефа. Данас имају два сина и кћерку с којима живе у Русији. Бистров се у завичај вратио после једанаест година.

У Русији Бистров сарађује с Комитетом за послове војника-интернационалиста. Скоро сваке године по неколико месеци проводи у Авганистану. Тамо траже гробове нетрагом несталих совјетских војника и враћају посмртне остатке у домовину:

- Желим да пронађем све момке. Зато што сам се жив вратио. И желим да вратим њихове остатке родитељима. Да би родитељима била мирна душа што им се син вратио, чак и ако није жив, и да би могли да га сахране. Познајем људе из Авганистана, знам њихову психологију и обичаје. Док буду сарађивали са мном радићу на томе. Увек разговарају са мном, не одбијају. Знате, док и последњи војник није сахрањен рат није завршен. А ја желим да завршим овај рат.

Ова путовања у Авганистан помогла су да се у Русију врате и преживели војници који су заробљени отприлике у исто време кад и Бистров. Један од њих био је Јуриј Степанов. У заробљеништву муџахедина провео је преко двадесет година. Ево како се сећа свог повратка у домовину:

- Касније, кад смо добили авганистанске пасоше и дошли до Кабула, срели смо се с Николајем и он нам је објаснио шта је и како стоје ствари у Русији, да је то већ друга Русија, да треба помоћи групи за трагање.

Четврт века после завршетка рата трагање за несталим војницима се наставља. Николај Бистров и људи с којима ради су убеђени у то да треба утврдити судбину сваког несталог у Авганистану.

Кира Калинина,