Кузмановић- интервју: Без компромиса о цјеловитости и статусу Републике Српске

Предсједник Републике Српске (РС) Рајко Кузмановић у интервјуу Срни најавио да ће, када дође до разговора о уставним промјенама, представници РС разговоре дочекати спремни и заснивати их на Декларацији Народне скупштине РС о евентуалним промјенама Устава и заштити интереса РС

Предсједник Републике Српске (РС) Рајко Кузмановић упозорио је да нема компромиса у погледу територијалне цјеловитости Српске, као ни у погледу њеног статуса, надлежности и овлашћења, те механизама заштите виталног националног интереса, додајући да ће, када дође до разговора о уставним промјенама, представници РС те разговоре дочекати спремни и заснивати их на Декларацији Народне скупштине РС о евентуалним промјенама Устава и заштити интереса РС.

СРНА: Уставне реформе у БиХ се већ дуже времена налазе у жижи интересовања домаћих политичких структура и јавности у РС и БиХ, али и међународних институција и дипломатије. Према вашој оцјени, на који начин ће се развијати ситуација када су у питању уставне реформе и да ли очекујете притиске и условљавања међународне заједнице, посебно САД да до њих дође?

КУЗМАНОВИЋ: Тешко је у овом тренутку босанскохерцеговачког и ширег окружења предвидјети било који политички процес, па и то како ће се одвијати процес евентуалних промјена Устава БиХ. Ми сматрамо да дејтонска рјешења, утврђена Анексом Четири - Устава БиХ нису исцрпљена и да је постојећи уставно-правни модел добар и довољно флексибилан оквир за свеукупни развој БиХ, као децентрализоване државе и њено напредовање ка европским интеграцијама.

Тај дејтонски оквир дозвољава нека функционална побољшања институција БиХ и уградњу права националних мањина на што је скренула пажњу и међународна заједница. О овим питањима ћемо разговарати и правити компромисе.

Међутим, оно што са сигурношћу могу рећи је да представници РС неће правити било какве компромисе у погледу територијалне цјеловитости Републике, њеног статуса, надлежности и овлашћења, као и механизама заштите виталног националног и ентитетеског интереса.

С друге стране, када дође до разговора о уставним промјенама ми ћемо те разговоре дочекати спремни и заснивати их на Декларацији Народне скупштине РС о евентуалним промјенама Устава и заштити интереса РС, у којој смо јасно и транспарентно изнијели наше ставове о томе у ком смјеру се може кретати када су у питању уставне промјене.

Нисмо против усклађивања Устава БиХ са Европском конвенцијом о људским правима и слободама, нити смо против ефикаснијих институција БиХ, али не можемо прихватити нарушавање надлежности РС, односно њених капацитета приликом доношења одлука на нивоу државе.

Бојим се да наши партнери у Федерацији БиХ управо то имају на уму када говоре о неопходности уставних промјена, покушавајући да своје ставове наметну појединим представницима међународне заједнице. Међутим, у том погледу не очекујем било каква условљавања или притиске, а ако до њих ипак дође, будите увјерени да ови политичари на власти у РС имају довољно знања, искуства, мудрости и политичке храбрости да одоле било каквим притисцима чији би резултат евентуално могао да буде штетан по интересе РС.

СРНА: Грађане РС брину могуће посљедице глобалне економске кризе. Да ли РС има капацитете да обезбједи спокојство грађана када надолазеће вријеме доноси тешкоће, али не и безизласност егзистенцијалних проблема?
КУЗМАНОВИЋ: Органи и институције РС чине и чиниће све што је у њиховој моћи да грађане и привреду РС заштите од таласа надолазеће свјетске економске и финансијске кризе. Ту кризу ми нисмо изазвали, али њене посљедице, у времену свеопште глобализације и отворености тржишта, нећемо моћи у потпуности да избјегнемо.

Очигледно да је неолиберални концепт, умјесто економског раста, довео до финансијског слома и потребе значајнијег уплива државе у сфери економије и размишљања о праведнијем моделу расподјеле богатства. Зато ће економска криза све захватити, а нажалост најтеже ће је осјетити сиромашни слојеви друштва.

Ми у РС имамо солидну основу, створену одговорном и промишљеном политиком Владе РС у сфери јавне потрошње, приватизације и пореске политике, која нам омогућава да имамо релативно добру стартну позицију.

С друге стране, усвојили смо мјере за ублажавање негативних ефеката свјетске економске кризе на РС које ће, убијеђен сам, дати резултат и очувати макроекономску стабилност, приближно постојећи ниво запослености, плата и пензија и заштитити социјално најугроженије категорије становништва.

Истовремено, оне ће и омогућити даљи привредни развој кроз реализацију пројеката из Развојног програма РС, отварање јавних радова и пласирање субвенција за извознике и подстицајних средстава у области пољопривреде.

Све ово улијева наду и охрабрења да ћемо, ако се сви заједно будемо одговорно понашали, показати солидарност као друштво, али и као појединци, успјети да превазиђемо изазове који су пред нама.

СРНА: Република Српска континуирано чини максималне напоре да се превазиђу посљедице рата на овим просторима, а посебно да се исправе неправде у "писању" историје на штету српског народа. Да ли се на тим питањима довољно ангажује интелектуална елита и домаћа власт?
КУЗМАНОВИЋ: Веома је тешко кратко и концизно одговорити на ваше питање, које, сасвим сигурно, заслужује шире образложење. Ипак ћу покушати да, у најкраћим цртама, дам своје виђење овог комплексног проблема.

Несрећни и непотребни грађански рат створио је бројне тешкоће свим народима у БиХ, а посебно се то односи на идентитет, мјесто и улогу српског народа у БиХ и РС. Вођена је цијелу деценију крајње негативна, прије свега медијска пропаганда, у земљи и иностранству. Стварали су се негативни стереотипи о Србима и РС и на томе се ствара крвава историја. На срећу и историјску правду, ситуација се постепено мијења и данас је слика о РС у Европи и свијету далеко повољнија него што је била током и непосредно након трагичног сукоба у БиХ.

Одговорном, мирољубивом, проевропском и прогресивном политиком власти РС успјеле су да поправе наш углед у свијету. С друге стране, схватили смо колико је важно не само постизати добре резултате на економском и политичком плану, него и знати представити те резултате. То је један од разлога због којих смо ангажовали одређене лобистичке куће, због чега нам толико замјерају управо они који су годинама плаћали небројене лобисте и лобистичке куће да представљају Србе и РС у крајње негативном контексту.

Истовремено, много је урађено на афирмацији РС у области образовња и науке. У тој афирмацији значајану и пресудну улогу има Академија наука и умјетности РС. Академија има основни задатак да подстиче развој науке и умјетности и чува, његује и унапређује културу, дух и стваралачке потенцијале народа. Али, истовремено, дужност је Академије и она то ради да се аргументима супротстави свима који злонамјерно фалсификују историју, пишу књиге и продукују разне информације у којима негирају вриједности нашог народа, његово мјесто у историји и историјску улогу.

Не смије се дозволити да фалсификати постану истина и да се на њима пише историја. У том смјеру Академија дјелује путем организовања научних скупова, издавања зборника и других публикација, израде научних пројеката, па до пријема у асоцијацију европских академија наука и умјетности.

Академија је формирала и Институт за језик и књижевност и Институт за историју, који су, не само истраживачке, већ и координационе установе које би мултидисциплинарним приступом биле од кључне важности. Наравно да ће требати још много континуираног рада и труда како би се истина о РС, српском народу у БиХ и његовој борби за равноправност презентовала у свијету. У том смислу се у Академији ради и Енциклопедија РС.

Ипак, мислим да је овај процес незаустављиво кренуо у позитивном правцу, а којом брзином ће се кретати зависи у највећој мјери од нас самих и наших способности и могућности да се као друштво, на адекватан начин организујемо и одредимо приоритете и методе, како би се на прави и објективан начин представили у свијету.