Тумор медитерана рак туризма

У которском Институту за биологију мора очекују да ће током ове јесени успјети да мапирају све локације које је настанила алга Каулерпа рацемоза, познатија као " тумор Медитерана". На црногорском приморју до сада је откривено укупно осам оваквих локација.
Осим већ познатих локација на Туњи код Будве, између излетишта Жањиц и Мириште, на Луштици, затим ували Весло, ове године откривена су и два мања налазишта на рту Кочиште, у ували Жуковица и на Завали код Будве.
У Институту тврде да је ријеч о малим насељима која се простиру од наеколико метара до неколико десетина метара квадратних, па се тренутно врши истраживање ових новооткривених насеобина алги, једнако као и околних терена.
Истраживање околних терена, врши се због чињенице да Каулерпа рацемоза расте на такав начин што има једно матично насеље и околна, нешто мања, тзв. сателитска.
На Институту је да до јесени утврди да ли новооткривена насеља спадају у групу матичних или сателитских насеобина ове опасне алге.
Запослени у овој установи, у сталном су контакту са ронилачким клубовима, рибарима и једриличарима, са којима размјењују информације али и упозорења да морају водити рачуна о сидрима, мрежама и ронилачкој опреми, када излазе из подручја "заражених " алгом, будући да се ова лако преноси на друга подручја.
Иако многобројне екипе научника широм свијета раде на проблему трајног искорјењивања поменуте алге, до сада, нажалост, није пронађен ефикасан лијек.
2004. године, на првом забиљеженом налазишту код Будве, покушано је уклањање алге, када је она заузимала свега 2 метра квадратна, но безуспјешно. Крајем прошле године, када је Институт радио мапирање, алга је, на поменутом подручју, већ заузела око 4 хектара површине.
Иначе, алга каулерпа рацемоза је свијетло зелене боје, са пузајућим стабалцем, са којег расту листићи слични бобицама незрелог грожђа. Расте на свим врстама морског тла, на дубини од свега пар до 60 метара. На мјестима на којима се настањује и размножава врло брзо, центиметар дневно, има негативан утицај по живот у мору, јер спречава продор свјетлости у море, што доводи до угибања других биљних врста.
Осим тога, ова алга, коју још зову и " алгом убицом", испушта одређену врсту алкалоида, што изазива смрт и других микроорганизама у мору, којима се опет хране рибе. Разносе је морске струје, али и бродови, који крстаре Медитераном. На ово подручје, пристигла је из Црвеног мора, када је тридесетих година прокопаван Суецки канал. У Медитерану, она нема природног непријатеља. Назив " тумор Медитерана" добила је због својих особина брзог и лаког размножавања и ремећења природне равнотеже у мору. Она нема негативних утицаја на човјека, па је купање на мјестима на којима се налази безбједно, једнако као конзумирање хране из мора, којег она настањује.