Срби чекају да НАТО омекша

Уместо да покажу да је Алијанса променила став, труде се да нам отму Космет и створе марионетску државу, истиче владика Артемије. Чак и ако међународна заједница да надгледану независност Косову и Метохији, реаговање Србије мора да буде измерено на апотекарској ваги, сматра Душан Лазић из Форума за међународне односе

И историчари не могу да се сагласе да ли би Србија требало да иде ка уласку у Алијансу до краја.

Није нам потребан НАТО тврди историчар Славенко Терзић, а као главни аргумент наводи то што је реч о „изразито милитаристичком и агресивном војном блоку“.

- Ако је НАТО бомбардовао Републику Српску Крајину, Републику Српску, а потом извршио агресију на СРЈ, било би својеврсно понижење приступити тој организацији, која наставља са врло агресивном политиком према нама, нарочито када је реч о Космету - објашњава Терзић.

Сврху позива званичног Брисела Србији да једног дана буде у његовим редовима Терзић налази у томе што ће „наши младићи уместо војника Запада гинути на НАТО ратиштима“ и што би могли „ једног дана, не дај боже, да учествују у војном походу НАТО на Русију“.

А Терзићев колега Чедомир Антић наводи аргументе за супротан правац, истичући да увек постоје три могућности.

- Идеално би било да смо неутрални и да смо Швајцарска на Балкану, али то смо пропустили 1989-90. Пожељно је да уђемо са нашим предусловима, а да смо то учинили 1990, НАТО би био на нашој страни јер су Албанци тада били комунисти. Зато нам остаје само да прихватимо услове Брисела. Ипак, постоји могућност преговарања о неким питањима - да се не гурамо у мисије, да не будемо трабанти или да код нас граде тајне затворе - објашњава Антић.

Сума-сумарум овог историчара јесте да сада морамо да идемо према НАТО, без обзира на све.

Безбедност је један од важних аргумената заговорника приступања Србије овом хегемону. Међутим, не и једини, посебно истиче Зоран Драгишић, професор Факултета за цивилну одбрану и заштиту.

Да би без НАТО Србија тешко имала предуслове за европске интеграције сматра социолог и професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић.

- Са аспекта реалних политичких односа тешко је не ући у пакт јер су земље из окружења тамо или намеравају да се учлане. Државе које конкуришу за ЕУ морају да се суоче с тим да претходно морају бити део НАТО - каже Чупић, али и напомиње да је логичан референдум о томе.

Како је српска власт проевропски оријентисана, па тежи и у атлантске интеграције, Душан Лазић из Форума за међународне односе истиче да то захтева чланство у НАТО, „без обзира на сва тужна искуства из недавне прошлости“.

- Чак и ако међународна заједница да надгледану независност Косову и Метохији, са или без одлуке СБ УН, реаговање Србије мора да буде измерено на апотекарској ваги. Она мора благовремено да обезбеди доследан развој у правцу даље демократизације и европских вредности. То мора да буде основна стратешка оријентација Србије да не буде изолована - наглашава Лазић .

Поверење цркви поклања готово две трећине српских грађана, показало је Цесидово истраживање од ове године. Епископ рашко-призренски Артемије истиче да је питање уласка Србије у НАТО вештачки постављено јер не знамо шта нам НАТО нуди.

Подаци агенције СКАН кажу да 20 одсто грађана Србије тврди како „без краља не ваља“ и желе рестаурацију монархије, док има тврдњи и да је реч о трећини њих. Члан Крунског савета Драгомир Ацовић наводи и добре и лоше стране стремљења ка војном савезу са седиштем у белгијској престоници.

- То је, пре свега, питање наше безбедности и из тог угла гледано чланство у НАТО имало би смисла. С друге стране, не треба да заборавимо да је Алијанса заузимала негативне ставове према нама из више разлога. Чланство би морало да зависи од тога да ли се НАТО променио према Србији и српском народу. Пошто немамо према чему да гледамо у будућности, гледамо у прошлост, која знамо каква је - каже.

Упитан за везу између чланства у Пакту и ЕУ, као и Космета са свим тим, Ацовић каже да „не зна да постоје ствари у политици које нису међусобно повезане“.

Међу онима који заговарају прекид свих односа са поменутим савезом је генерал у пензији Стеван Мирковић.

- Уопште не видим њихову сврху постојања, нико им не прети. НАТО постоји да би обављао полицијско-безбедносну мисију, односно да спречава пропагандне и обавештајне активности против тих држава - каже Мирковић и истиче да НАТО није добровољна већ организација која ти каже да мораш да будеш њен део. И то су, сматра, довољни разлози да Србија не тражи чланску карту.

- Ипак, грађани ће одлучити на референдуму - закључује.

Милован Дрецун је готово све време бомбардовања 1999. провео на Космету, где су му о глави радили и НАТО бомбардери и албански терористи. Да л’ зато или не, чврстог је убеђења да постоји само један начин да будемо део Алијансе - са Косметом као делом своје територије, а да је то немогуће.

- НАТО је сто одсто за независно Косово и Метохију и од тога неће одустати. И наше чланство би било без дела наше територије, на други начин неће нас примити. И зато Србија без Космета нема шта да ради у НАТО. То би било равно самоубиству и зато ту не би требало да буде никаквог компромиса - истиче Дрецун.

Иако влада ствара анти-НАТО расположење међу грађанима, мора бити узета у обзир чињеница да је између ЕУ и пакта знак једнакости, наглашава Душан Јањић, директор Форума за етничке односе.

- Када бисмо изашли из Партнерства, изгубили бисмо Србију. Отишао би југ Србије, Војводина, Санџак, па можда и Београд - упозорава и додаје да бити против НАТО значи бити за рат, а да бити против стварања државе на Космету значи бити против ЕУ.

НЕМА АРГУМЕНТА ЗА ЧЛАНСТВО

Књижевница Љиљана Хабјановић-Ђуровић каже да нема ниједног ваљаног аргумента за чланство Србије у Северноатлантском савезу.
Ако очекујемо помоћ од Русије у вези са Косметом, није уљудно да идемо у војни савез против Москве - наглашава она и додаје да је против свих ратних савеза, као и да има сина од 19 година кога никако не би волела да види ни у чијем савезу, униформи и војној акцији. Каже и да би чланство у НАТО не би требало да буде услов ни за какву другу интеграцију, као ни препрека.

БОМБАРДОВАЊЕ

Знамо шта нам је НАТО учинио пре осам година, када су нас бомбардовали скоро три месеца. Чиме је НАТО доказао да је променио став према Србији коју је немилосрдно уништавао и то не само инфраструктуру, него је било много невиних жртава? И уместо да покажу да је НАТО променио став, труде се да нам отму Космет и створе марионетску државу за Шиптаре - изричит је владика Артемије.

РЕДОСЛЕД

Требало би да идемо најпре у НАТО, ако желимо у ЕУ. Јесте да чланство у војном савезу није званични услов, али све бивше комунистичке земље ишле су тим путем јер НАТО стандарди показују да ли је нека држава променила систем вредности. Такође, сви суседи су у НАТО или Партнерству. А и све земље су по уласку у Алијансу забележиле економски раст - примећује Драгишић.