Нема шљиве без српске шајкаче

Крај казана за печење ракије, у Срба познатије као „веселе машине,“ са ужасом се дошаптавају да ће ЕУ забранити печење ракије по селима. На отварању су говорили министар у Влади Србије Велимир Илић и Матија Бећковић, као лични изасланик Војислава Коштунице

У Осечини сам први пут био да пишем о смрти пилота Павловића, српског хероја који је полетео у сусрет авионима НАТО пакта и погинуо. Кућа његових родитеља налази се петнаестак километара од Осечине - у брдима. Био сам дирнут гестом сиромашног таксисте, јер у овом месту не може бити богат од тог посла, који је одбио да прими новац. И који ме сачекао и вратио у Осечину.
- Кад о таквом јунаку пишете, не могу да вам наплатим - рекао ми је тада.

И ево ме поново овде. Овога пута због Сајма шљива. Био сам у Гучи, Рајцу, Равној Гори, али ово је нешто друго. Нема труба и таламбаса, нема хаоса и смећа. Културно и достојанствено. Захваљујући доброј организацији, стиче се утисак да се све дешава у неком лепом подалпском градићу. Поред базена, у прелепом амбијенту, гостима је послужен велики избор домаћих јела, као и срнећи гулаш који су припремили осечински ловци. Ту су на штандовима флаширане ракије у лепим паковаљима, на којима би и Италијани позавидели.

Пече се пекмез и ракија

Крај казана друштво се забавља за своју душу са хармоникашем оштра језика, који никог не оставља на миру, већ сам смишља поскочице на рачун ове и свих осталих власти. Никог не штеди. Одбија новац који му нудимо, јер ми смо гости Осечине. Јер поред „веселе машине,“ како код нас зову казан, Срби се увек радо окупљају. Није ни чудо што толико ужаса у Срба изазивају приче да ће Европска унија забранити печење ракије по селима.

Да се са Србима поред казана није шалити говори и запис једног турског војсковође: „Где сада војштити против Срба, кад се поред сваког потока пуши лула од казана“!

Први је на отварању говорио Веља Илић. Многобројни новинари ни овде нису допустили да прође без питања о концесији за аутопут.
Ево шта је рекао министар Илић:
- Помаже Бог, мени је драго да смо данас у Осечини, да је Сајам шљиве заживео и да ће живети дуго у овим крајевима. Гости из света моћи ће да дођу и да виде најквалитетнију шљиву, да виде многе здраве производе од шљиве, као што смо и ми данас имали прилику да видимо и да пробамо. Помагали смо овај крај, а првенствено развој инфраструктуре. Морамо направити добре путеве, добар пут до сваке куће, до сваког села, то је наш циљ. Добре улице, добре тротоаре, здраву пијаћу воду, добру струју... То је оно што српско село тражи. А захтеви су скромни. У 21. веку човек тражи да не гази блато и да има здраву воду да пије. И то морамо помоћи и урадити. Ви сте овде имали проблема. Елементарних непогода, порушених мостова, санирамо то полако и приводимо то крају. И надам се да ћете бити задовољни кад се све за који дан заврши. Клизишта, то смо решавали и решили, и помоћи ћемо да Осечина лепо изгледа, да читава ова регија крене. Драго ми је да има пуно приватника који су заинтересовани за производњу шљиве, што смо данас видели, и нека вам је са срећом.

После њега је говорио и отворио сајам Матија Бећковић, као Коштуничин изасланик.
- Поштовани домаћини, мада сам Ваљевац, данас сам први пут у Осечини и то би био довољан разлог и да дођем и да се радујем. Али та радост је утростручена још једним поводом и још једном дужношћу. Наиме, овде сам да, у име председника Републике Србије Војислава Коштунице, отворим други сајам шљиве „Благо Србије“ у Осечини. Грађани Подгорине, сви смо чули за оно пророчанство да ће доћи време да сви Срби могу стати под једну шљиву. Али, ја ћу баш овде и данас да кажем да пророка нисмо, изгледа, добро разумели. Није он хтео да каже да ће Срба бити тако мало и да ће се Србија толико смањити, него да ће шљива порасти, да ће бити велика, већа но што је икада била. И ми данас видимо како се то пророчанство испуњава и како се шљива разгранава и прославља по читавом свету. Корен јој је у Србији, а крошња на свих пет континената. И сви Срби, ма где живели, могу да стану под ту шљиву и склањају се под њене гране. Део тог пророчанства је и овај сајам шљиве, највећи који је видела Подгорина. Наравно да шљиву имају и други народи, и купе је у капе, али шљиви ниједна капа не пристаје боље од шајкаче. Оне и личе. Не би било чудо да се открије да је шајкача скројена по угледу на шљиву, сличне су и боје и судбине, и биле су деценијама. Шајкача пуна шљиве остаје највернија слика Србије. Браћо и сестре, благо Србији са благом Србије. На здравље и весеље!

Сајам ће трајати још два дана. Предвиђено је да дођу многобројни гости. А Осечина је показала да уме да их дочека господствено и достојанствено.