Мозаици за Храм Светог Саве

Пажњу многобројних посјетилаца овогодишњег 52. Међународног сајма књига у Београду привукао је мозаик Св. Архађела Михаила и скице из канонског живота, дио публикације „Светлост Византије" изложени на штанду београдске Издавачке куће „ИнтерпресЋ.
Публикација „Светлост ВизантијеЋ у себи садржи 30 предлога мозаика за осликавање Храма Светог Саве у Београду, које је урадио сликар Коста Брадић, а како би реализација његових нацрта изгледала показала је направивши овај мозаик у камену сликарка Бисенија Таршченко.
И по први пут се нашао пред публиком на овој највећој манифестацији југоисточне Европе посвећеној књизи и заинтригирао јединственим умјетниковим прилазом.
Како нам објашњава власник „Интерпреса" Мирко Мркић Острошки, који је и заслужан за ликовну обраду „Светлости ВизантијеЋ, све је кренуло од молбе Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, коју је 2003. године упутио сликару Брадићу. Умјетник је тада почео да ради на нацртима за мозаике храма Светог Саве. Надахнут цариградским мозаицима, као и фрескама у српским средњевјековним манастирима, Брадић је, следећи византијска иконографска начела своју технику гравирања пренио у монументалне размјере. Тако је и настала ова мапа предлога за осликавање највећег православног храма у свијету и први корак који су Брадић и „Интерпрес" направили у реализацији ове замисли.
- То је озбиљан посао који треба да се ради у наредних 10 година, јер је ријеч о монументалном сакралном објекту. Брадићев приступ је јединствен, јер светлост избија из позадине, а нису се нарушила канонска правила. Поента је да су сви црквени и манастирски објекти осликани на устаљени канонски начин, од чега ни овај умјетник није одступио, али је основна разлика у начину представљања мотива. Било да су у питању фреске, иконе или мозаици доминира црна или смеђа линија цртежа, а Брадић ју је уочљиво замијенио бијелом. Из позадине избија свјетлост и зато је читав пројекат назван „Светлост ВизантијеЋ - објашњава Острошки, показујући мапе и израђени мозаик Арханђела Михаила.
Након сајма овај пројекат креће даље и у припреми је изложба свих мапа, које је израдио Брадић, а предлози за осликавање Храма отићи ће свим црквама и манастирима СПЦ.
То ће, како објашњава Острошки, бити жива анкета, да ли да се прихвате рјешења којим ће бити осликан дио највећег православног храма у свијету. Предлогом Брадића Византија и њено наслеђе би били уткани и у Храм на Врачару. Јер, наљеђе Византије никада није у потпуности нестало из живота православног свијета. Са падом царства Ромеја, Византија је наставила да живи у манастирима Свете Горе, Грчке, Русије, Србије, Македоније, Бугарске и Румуније и они су вјековима били расадници византијске културе и умјетности. Византолошке студије показују да је вијек из кога смо тек искорачили вријеме када свјетлост поново обасјава Византију, а то је на сајму показало и изложено дјело сликара Косте Брадића, који се осамдесетих година у свом стваралаштву преобразио и окренуо религијским композицијама. Публикација је преведена на руски и енглески.

Од рођења Христовог, до лозе Немањића

Реализујући молбу митрополита Анфилохија, Брадић је за осликавање Храма Св. Саве понудио мотиве из канонских житија: Тајна вечера, Богородица са Христом, Поклоњење мудраца, Издајство Јудино, Рађање Христово, Скидање с крста, Васксење Христово, Силазак у Ад, Неверни Тома, Суђење пред Пилатом, Преображење...а ту је и Свети Сава Српски света лоза Немањића.