ЈАПАН - УНИВЕРЗИТЕТСКА ВЕЛИКА СИЛА

У Јапану 42 %  становништва са факултетском дипломом

Узмимо  на пример   једну  високо разавијену земљу као што је Јапан у којој 42 од сто становништва има диплому о унверзитерском образовању. Велики проценат високообразованог  становништва се може објаснити високим нивоом аутомаизације производње  у земљи које са своје старне захтева од запослених  највишу квалификовану обуку и припрему.

 Јапан има  око 600 унивезитета од којих 425 приватних. Најпретижнији  државни универзитет је  Токијски, (основан 1877.) који у свом  сатаву има 11 факултета,  затим Кијоту(основан 1897. ) са 10 факултета, и Осака, (основан 1931.),  такође са 10 факултета. По рејтингу за њима од државних уноверзитета доалзе Хокаидо и Тохоку.    Приватни универзитети са највишим рејтингом су: Тјуо,   Васеда, Нихон, Мејдзи,  Ткај и Кансански универзитет. У Земљи излазећег сунца  има и „патуљастих“ високо образовних институција  са једним или два факултета на којима се школује од 200-300 студената. Неуниверзитески  сектор високог  образовања  чине млађи,  технички колеџи и школе за специјалне припреме. Како примећују  Владини службеници из сектора високог образовања Јапана,  разгранавање мреже универзитета  довело је до   снижавање нивоа високог образовања у овој земљи. Престижна диоплма   је и даље  јединствени критеријум  који примењују послодавци приликом пријема на посао. Почетком трећег миленијума (2001.) стартовала је реформа виског образовања која   интеграцијом и обједињавањем  у националне унверзитетске коропорације треба да  доведе до смањења броја високо школских   установа,  што ће им омогућити више самосталпности у раду и одчлучивању. То ће допринети  повећању одгворности факултета за квалитет својих диплома.

Упис након положених квалификационог и пријемног испита 

На државни универзитет је могуће ступити тек након завршене  пуне средње школе и након  квалификационог и пријемног испита који се полажу,  одвојено, у два  дела. На првом делу (квалификациони и испит) кандидати централизовано полажу „Општи тест  успеха првог степена „ који спроводи Национални центар за пријем на унверзитет. Оне који успешно положе тестове квалификационог,  пропуштају се  на пријемне испите  који се организују на самим универзитетима. Кандидат који добије највише оцене на тестирању може да се упише на најпрестижније универзитете у земљи.

Приватни универзитети самостално  спроводе пријемне испите

Треба истаћи да приватни универзитети пријемне испите спроводе санмостално. Најбољи приватни универзитет у својој структури имају све степене образоваља : млађе и старије средње  школе,  па чак и дечје вртиће. И уколико је кандидат успешно прошао цео тај пут  од предшколског до старије средње школе у систему одређеног универзитета,  он се уписује на факултет без полагања пријемног испита.

Стриктна подела између општенаучних и специјализованих дисциплина

Карактеристична особенсот организације наставног процеса  на јапанским уновезитетима  је јасна подела на општенаучне и специјализоване дисциплине.  У прве две године сви студенти добијају општеобразовну припрему изучавајући општенаучне  дисциплине-историју,  философију,  књижевност,  науку о друштву,  стране језике, а за све то време такође слушају предавања из своје будуће струке. Тaко током првог,  двогодишњег периода учења студенти студенти добијају могућност да дубље проникну у суштину изабране специјалности, а њихови предавачи стичу уверење у правилност опредељења и избор својих полазника, па могу да  им одреде  научни потенцијал којим располажу. Теоријски,   након завршетка општенаучног циклуса ( који траје две године) студент може променити специјализацију, па чак и факултет. У пракси су такви случајеви изузетно ретки и дешавају се само у оквиру истог факултета  при чему се као иницјатор јваља админиситрација,  а не стутудент.  Иначе,  последње две године студенти узучавају специјалност коју су одабрали.

Стандардизовани рокови студирања

Трајање студирања на свим универзитетима је стандаризовано. Базни  курс високог образовања    траје 4 године у свим основним смеровима наставе  и  на свим специјалностима. Медицина,  стоматологија и ветерина се студирају две године дуже -   6  година. Након завршетка обавезног курса следи  степен бакалавра-Gakushi. Формално студент има право да буде уписан  на факултету 8 година, што значи да се могућнот исписивање нередовних студената са факултета практично искључује.  

Не практикује се прелазак са једног универзитеа на други

Осим у изузетно ретким случајевима не практикује се прелазак са једног на други универзитет. Поједни универзитети, међутим организују пријем  страних студената на другу или трећу годину при чему се организују специјални испити за превођење странаца (transfer examination).

Након завршетка универзитета,  суденти који испољавају посебне склоности за истраживачки рад   могу продужити наставу на степену магистра (Shushi) који траје две године. Степен доктора философије (Hakushi)  захтева три године преданог рада магистра,  а пуних пет свршеног студента без магистарског звања.

Наставни процес организован по семестралном систему

Већина универзитеа организује наставни процес по семестралном систему. На универзитету је устаљен систем индексних бодова  којим се оцењује обим курса који се изучава,  а који се састоји од евидентирања броја  недељних часова  које студент током семестра проведе на предавањима или у лабораторији. Број прикупљених бодова колико је неопходно сакупити за добијање   степена бакалавра креће се од 124 до 150.

Програми магистарских и докторских студија

Програм за степен магистра  подразумева пордубљивање научне и професиналне специјализације. После двогодишње наставе по програму    сума прикупљених оцена на испитима  и одбрана  дисертациjе може износити до 30 бодова након чега  аспирант добија степен магистра. Трогодишњи докторски програм за магистра  укњучује  наставни курс обима 50 бодова и завршни испит   на одбрани  дисертације  на основу индивидулано спроведених истраживања

Студенти добрвољци, странци, студнети-истраживачи и колегијални истраживачи

Поред студената,  аспираната и докотораната на јапанским високошколским установама се могу срести  и добровољни слушаоци, преведени студенти,  студенти истраживачи и колегијални истраживачи. Добровољни слушаоци уписују се на базичну   наставу  или  на аспиреатуру  за изучавање једног или низа курсева. Преведени студенти са  јапанских или иностранмих универзитета појављују се да би слушали једно или више предавање ради  добијања права на научно руковођење у аспиратури или докторским студијама   при чему им користе раније стечени бодови. Студенти истраживачи (Kenku-sei)  уписују аспиратуру на годину или дуже  ради изучавања неке научне теме под менторством професора  са тог факултета,  али академски степени им се не додељују. На крају,  колективним истраживачима се називају предавачи,  наставцници,  научни радници и други специјалисти  који изразе жељу да ће спроводити  научно-истраживачки рад под рукводством професора са тог универзитета.

Политика интернционализације  јапанских универзитета

Јапан због затворености свог друштва и тешкоћа у изучавању језика  никад није припадао   светским лидрима у привлачењу страних студената . Међутим,  политика интернационализације јапанских високошколских установа која се интезивно спроводи од 1983.  г.  је дала своје резултате.

 Јапански универзитети пре свега привлаче  омладину из суседних земаља, а највише из    Кине,  са Тајвана и Републике Кореје. Међутим све је више студената и из развијених земаља Запада,  посебно из САД чији број студената у Јпану се креће око хиљаду. Страни студенти  су фасцинирани великом традиионалном и савременом јапанском културом,  а привлачи их и специфичан национални систем управљања ресурсима.

Предавачи,  истраживачи и специјалсити из иностранства

Јапан  настоји да привуче и што већи   број  прдавача,  истраживача и специјалиста из других земаља. У том правцу је још пре десет година  био донет закон по којему   инострани специјалсити могу да заузимају рукводеће дужности на јапанским високим школама.   За странце  који претедендују на те фунцкије а не знају дбро јапански језик, организује се у Међународном  институту у  граду Осаки једногодишњи течај јапанског језика,  а практикују се су и сталне консулатције за  иностарне студнете. Од 1987. г.  делује програм размене  предавача JET (Japan Exchange Teaching Programme),  у оквиру којег  по  хиљаду наставника енглеског језика борави сваке  године у   Јапану.

Страни студенти се примају по истим преавилима конкурса као и домаћи

Кандидат је дужан да уз  пријаву приложи и документа да је завршио 12 разреда у својој земљи. То значи да има завршену 11 годишњу школу и да је провео годиуну дана у колеџу, институту или на припремном курсу  укључујући и Школу јапанског језика у International Students Institute  или Kansai International  Students  Institute. Кандидат не  може бити млађи од 18 година,  а  може да се упише и онај који је   положио испите по програму International Baccalaureate, Abitur и сл..

Општеобразовни испит за стране студенте

Страни студенти су обавезни да положе тест  општег образовања. Тако на пример верзија тог теста за фаултете хумнанистичког смера садржи  проверу знања из математике,  опште историје  и енглеског језика.  За упис на природне науке полаже се тест  у коме се садрже  питања из математике, физике,  хемије,  биологије и енглеског језика.

Најважнији тест из јапанскпог језика

Најважннији  тест који полажу страни сруденти при упису на неки јапанаски универзитзет је онај из јапанског језика  чије полагање  организује  Асоцијација међунардног образовања у 31 земљи света. Испит   се састоји из три блока: провере знања из хијероглифа и лескике (1),  разумевање  на слух  (2) и читање са провером  знања из граматике (3). Овај испит се полаже на четири нивоа сложености. Први ниво обухвата изучавање јапанског језика током 900 часова и знање 2000 хијероглифа;други: 600 часова и 1000 хијероглифа ; трећи: 300 часова и 300 хијероглифа; четврти:  150 часова и 100 хијероглифа.

Сведочанство о положеном тесту првог нивоа из јапанског језика важеће за све  универзитете

Официјелни докуменат о успешно положеном испиту пвог нивоа страним студентима   отвара  врата за упис на  свим универзитета у Јапану,  чак и на магистарске студије. За поједине универзитете је довољно ако се положи и тест другог нивоа.  Диплома о положеном тесту из јапанског  језика трећег нивоа може да буде пропусница странцу једино за запошљавњ у некој јапанској фирми.  

Обавезно плаћање студирања

Страни суденти за једну годину студирања на државном универзитету плаћају школарину од око 300 хиљада јена (1$ =122 јена), док су приватни три пута скупљи (900. 000 јена). Најсупље је студирање економије,  медицине,  филолошких наука и педагогије. Трошкови живота судента коштају годишње од 9 до 12 хиљада јена,  зависно од града у коме се налази универзитет.

Око  четири петине   (80%)страних студената у Јапану   уче о свом трошку,  док једна петина добија различите видое стипендија. Суденти могу претендовати на Владину стипендију (Japanese  Govemment Scholarship),  стипендију Јапанске асоцијације међународног образовања,  стипендије у оквиру програма „Међународне узајмне помоћи“,  стипендије Министарства просвете  у оквиру програма стажирања  и др. Такође је могуће добити и стипендију приватних фондова,  као на пример фонда Такау  који је крајем 80-година прошлог века основао фабрикант Такау Тајкен.  Стипендије за студенте  странце у Јапану крећу се од 30-40 хилљада јена месечно,  док аспиранти могу рачунати на суму од 90 до 100 хиљада јена.

Oбразоање се наставља у корпорацијама

Кад заврше факуктет,  Јапанци  настављају образовање у корпорацијама  које их примају на посао. Систем „доживотног најма“ подразумева да човек ради у истој компанији до својих 55-60 година.  Приликом пријема нових радника корпорације дају  предност  успеху са којим је кандидат завршио факултет као и резултатима  тестирања у које су била укључена и питања опште оспособљености  и културе ,  ниво усвојених хуманистичких и техничких знања. Одабране  кандидате очекују још разговори са психолозима  компаније  током којих се оцењују квалитети њихових личности  неопходни за успешно обављање послова као што су комуникативност,  спремност за компромисе,  частољубље, осећање одгворности,   умење уласка у ситем већ изграђених односа и. т. д.

Пријем на рад обавља се једном годишње,  у априлу. Одмах након пријема нови сардници обавезно пролазе  кроз течај  обуке који обично траје 1-2 седмице у оквиру којег спада упознавање компаније,  њено прозводног профила  или делатности, оргнизационе структуре,  историје развоја,  традиције,  концепције   будућег развоја.

После уводног курса за новпримљене раднике наступа период учења  који траје од два месеца до годину дана. Процес обуке састоји се у основи из праксе која се обавља у различитим погонима или секторима фирме, кусева предавања и семинара из различитих система организације  производње, рада,  живота, из специфичних радних обавеза будућих организатра производње и  управљача фирме. Однос практичних вежби  и теоријских предавања  скоро увек се оставрује у корист првих и то у односу од 6: 4  па чак и до 9: 1.

Обавезна ротација кадрова

У јапанским фирмама је уведена стална ротација  кадрова. Након што запсолени у довољној мери  савлада једну специјалност, он прелази на друго радно место на коме процес обуке практично почиње изнова. Периодична промена  радних места  током радног односа,  која се дешава 3-4 пута, сматра се за најбољи и најефикаснији начин дошколовања  ни повишења квалификације кадрова. Благодарећи ротација формирају се „рукводиоци широког профила“који добро познају особености делатности многих погона у  компанији.

Осим тога, менаџери у фирмама стичу допунско академско образовање. Они посећују курсеве  управљања производње, сервисирања,  проукције, финансијског  пословања и трансакција, управљања кадровима и међународне трговине.

Токијски универзитет,  Тодај (University  of Tokyo)

Токијски универзитет (University of Tokyo) или како га још зову Тојо Дајгаку,  је водећи научно-истраживачки унверзитетски центар  Јапана и један од најпрестижнијих високошколксих установа у Азији. На рејтингу најбољих универзитета на свету  Global universities  ranking из 2009.  је на 3. ,  а по верзији Times Hogher Education  из исте године  на 22. месту.

Универзитет има 11 факултета   око 30.  000 студената од којих су 2. 100 страни студенти из преко 95 земаља света. Више од 2. 700 научника из целог света сваке године  бораве на  овом универзиту на краћим и дужим истраживачким студијама.  Тодај се распростире на пет кампуса: Хонго (Hongo ),  Комaба (Komaba),  Касива (Kashiwa),  Сирокана(Shirokane)и Накано (Nakano).  

Академска година

 Редовна настава  на свим факултетима и одсецима на Тодају почињу у априлу или у октобру сваке годне. Академска година почиње првог априла,  а завршава се 31. марта следеће календарске   године. Страни студенти подносе пријаве са свим неопходним документима најаксније 6 месеци пре уписа.

Школарина

За основне студије се плаћа 480. 000 јена (1$=122 јена),  а студирање на правном факултету  је  дупло скупље  и износи 804. 000 јена. Школарина за магистратуру износи 535. 000 јена,  за докторске студије 520. 800 јена. Они који се накнадно упишу плаћају  31. 000 јена за формирање досијеа и документа, као и 270. 000 за уписнину.

Токијски универзитет има факултете практично за све научне дисциплине и спроводи истраживања по целом спектру  наставне активности.  

Сарадња са другим универзитетима у свету

Токијски универзитет  има склопљене споразуме  о сарањи са више од 200 вискошколских установа из   47 земаља  света,  а члан је више међународних организација  међу којима AEАRU (Aсоцијација  истраживачких универзитета Источне Азије), АPRU (Асоцијације  Тихоокенаских универзитета),  а такође и IARU(Међународне алијансе истраживачких  уноверзитета).

Из историје Токијског универзитета

University of  Tokyo основан је за време  владавине Мајдези 1877.  Спајањем старих владини образовних   установа   Сохеико (Soheiko) насталих 1790.  у којима се изучавало конфучијанство,  Кајсејго (Kaiseigo,  потиче из 1855),  Центра за изучавање западне културе,  а њиме је  обухваћен и Игакусо (Igakuso,  основан  1863.), на коме се изучавала западана медицина.  Године 1866. био је преименован у Царски универзитет (Тејкоку  дајгаку, Тeikoku),  а 1877.  кад је  био основан систем царских универзитета-добија назив Токијски царски универзитет (Токјо тејкону дајгаку,  Tokio  teikoku daigaku). После пораза Јапана  у Другом сетском рату  Царски унверзитет је од 1947.  поново вратиo своје име,  Токијски Универзитет (University of Tokyo).

С појавом новог система универзитета 1949.  Тодај је прогутао Прву вишу школу (сад је ту кампус Комаба) као и бившу Токијску вишу школу које су од тада преузеле обавезу да обучавају студенте прве и друге године,  док је кампус Хонго преузео полазнике треће и четврте године.

Логотип поводом 130. годишњице оснивања

Кад је 2007. Тодај  обележио 130.  годишњицу основања у част тог јубилеја су биле припређене  раличите манифестације за које је био урађен специјални логотип. Тај логотип је у себи садржавао концепцију „живе плоти знања „ симболизујући динамизам знања и непрестано трагање универзитета за тим знањима  као и његове напоре  за образовање и вапситање  нових лидера  и рпофесионалаца.

Структура Токијског универзитета

Током свог постојања Токијски уноверзитет је дао свету шест добитника Нобелове награде.  У саставу универзитета је 11 факултета: (правни,  медицински, технички,  књижевни,  економски,  уметнички,  педагошки,  фарамацеутски,  историјски,  и факултет науке);15 усмерења аспиратуре(хуманистичке науке и социологија,  педагогија,  право и политика,  економија,  наука и уметност,  наука,   техника,  биолошке науке у пољопривреда,  мнедицина, фармацеутске науке, математичке науке,  примењене науке,  информатика и технологија, међудисциплинарна и информациона истраживања и држава политика);11 истраживачких института: (институт медицинских наука,  истраживање земљотреса, источне културе, друштвених наука, привредних наука, историогеографски институт, микробиологије, истраживања космоса,  физике тврдих тела,  океанологије и институт природних наука);26 основих специјалности (иновациони системи,  биоинжењеринг,  инфомациони и комуникациони  системи,  електронска техника,  атомска енергетика,  економија,  бизнис-администрација, финанасије,  градитељство, архитектура, машиноградња, информатика, аеронаутика и астронаутика, биотехнологија,  право, политологија, социологија,  медицинске специјалности, ветерина,  фармација, педагогија,  наука о источним културама, океанологија, природне науке,  пољоприврда и еколошки ресурси).

Течајеви за учење јапанског језика

При Токјиском универзитету се не организују курсеви припрема за полагање јапанског језика за странце. Постојећи Центар јапанског језика Универзитета Токио ораганизује течајеве за усавршавање знања студената. Пожељно би било почети са узучавањем   јапанског језика  још пре доласка у Земљу излазећег сунца, али они који се спремају да уче јапански по доласку у земљу могу похађати језичке школе,  а стоји им на располагању и припремни течајеви за јапански језик на приватним универзитетима.