Како "скратити" Његоша?

Сукоб новоцрногорског културно-државног пројекта са "Његошевом моћном вертикалом", који се, све очигледније, манифестује, с једне стране - као трагично "разарање конститутивних матица идентитета" Црне Горе ("у чијем темељу стоји Његошево дјело"), а с друге, неминовно - као "мегаломанска гротеска", провинцијског, локал-патриотског "накнадног романтизма", а који се "проглашава еманципацијом (црногорског) културног простора", чини тематски основ нове Мићовићеве есејистичке књиге Његош и савремена Црна Гора. Гротескна ситуација у којој је Његош "неподнишљив гост кога савремена Црна Гора не може да прими, јер хвата савренене Црногорце у недјелу, у измишљању непостојећег језика, непостојеће прошлости (и) непостојеће Црне Горе", наметнула је аутору и један необичан, сатирично-ироничан, али, у исто вријеме, и веома озбиљан и аналитички одговоран приступ дубинском сагледаваЊу друштвене стварности савремене Црне Горе, у чијем се "духовном, културном и политичком простору, отвара расцјеп, који пријети да прогута и самог Његоша". У том контрасту, озбиљно промишљајући Његошеву пјесничку поруку ("на којој стоји Црна Гора"), аутор гради антејску слику живог Његоша, "нашег савременика", пред чијим се погледом ниједан Црногорац (живи ни мртви) не може сакрити, наспрам духовних, интелектуалних и моралних Пигмеја, који се уз помоћ моћног државног апарата, упиЊу да га какогод "скрате" и тако сруше небо на земљу. ("Духовна ситнеж увидјела је своје размјере пред Његошевом моћном вертикалом, и кренула на посао.")
Књига се састоји из три дијела.
Први обухвата подужи есеј (по коме је књига и насловљена) и три излагања на симпозијумима о Његошу (трећи је на руском језику, са научног скупа у Петрограду, новембра 2000. године), који су толико прецизна анамнеза и дијагноза црногорске културне и духовне патологије, да нам ту, чини ми се, више ништа није остало нејасно. (Истичем посебно, луцидну анализу савремене црногорске књижевне сцене, у првом есеју!)
У другом дијелу су сатирично-иронични текстови у којима се, из позиције твораца (или присталица) тзв, нове Црне Горе "води" жестоки спор са Његошем. Његош је заправо засљепљујуће огледало у коме они, ипак, виде своје "ружне" ликове али не смију да га разбију, зато само немоћно оптужују; "Његоше, за све си нам крив. И крив ћеш нам бити док си жив".
Трећи дио чини циклус пјесама о Његошу и Ловћену. Има се осјећај да се књига тако и морала завршити; њене гномичне, смисаоно пренапрегнуте формулације (најчешће засноване на парадоксу), нужно су се распукле у опоре стихове, дубоких и вишеслојних значења и асоцијација. То је нека врста поетске синтезе и поента књиге, али и апотеоза Ономе кога ће "сироти Црногорци" можда, ипак, "видјети у (неким) будућим ноћима" кад га "у својим данима - Видјети не могаше".
Без сумње, ово је књига коју би требало препоручити, и као неку врста уџбеника, прије свих, онима који се данас на нашој јавној сцени (само)препознају (и споре), као заступници једног или другог дијела располућене Црне Горе. И једни и други наћи ће у њој много шта корисно, свако према себи - наравно.