Светска криза и судбина евра
Према Лисабонском споразуму о реформи ЕУ, на Европски савет су положена најшира овлашћења. Управо он је форум за политичке дискусије на највишем нивоу у кризним ситуацијама и превладавање неслагања између држава чланица ЕУ. Дуго, а Европски савет формално постоји од 1974. године, неопходности за овекво кризно реаговање није било. Пажња Брисела углавном је била концентисана не унутар, а ван граница организације - на Балкан, Русију и друге земље Источне Европе и ЗНД. Ипак сада пред ЕУ без претеривања стоји задатак сопственог политичког и посебно економског опстанка, сматра руководилац Одељења за општеевропску безбедност Института за Европу РАН Дмитриј Данилов.
Главни проблем данашње ЕУ види се у томе што је најјача светска финансијско-економска криза последње две године директно дотакла Европу. Главни фактори ове кризе су пад традиционалне иднустрије у земљама чланицама, њена тесна зависност од енергената ван граница континента, скупи социјални модели и програми, неопходност интеграције нових чланица у свој систем, које очигледно нису допринеле стабилности ни економије ЕУ, ни његове јединствене валуте.
Док је светска економија расла, Бриселу је полазило за руком да држи ове проблеме на нивоу затворених консултација у оквиру Европске комисије. Ипак требало је да се пољуљају светски финансијски центри (САД, нафтне монархије Персијског залива и земље Југоисточне Азије) па да европска економија почне да се руши. ЕУ није Америка. То је конгломерат држава разног нивоа. И овде је немогуће оперативно на председничком нивоу рализовати антикризне мере вредне на милијарде. Социјално-економски проблеми у Грчкој и Мађарској су постали фактор заоштравања предизборне борбе, пољуљана је економија Шпаније, Португалије и Италије - и постало је јасно да је ЕУ време да се бори не за просптеритетну Европу 2020, већ против ефекта домина који се шири. У Немачкој су већ повезали мајску оставку председника Хорста Келера са његовом опозицијом владином програму дотације Грчке. А победа фламанских сепаратиста на изборима 13. јуна у Бриселу директна је последица националног модела прерасподеле пореских сума из економски развијене Фландрије за потребе мање развијене Валоније.
Растуће неповерење европљана у институције ЕУ заједно са активизацијом сепаратистичких тенденција - тако је ЕУ пришла свом актуалном самиту, каже Дмитриј Данилов.
- Извор
- Восток
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Живимо у времену када аутомобил одавно више није само средство за превоз, већ и саставни део свакодневног животног стила. Због тога је одржавање аутомобила једнако важно као и одржавање...
Када се говори о осигурању аутомобила, већина возача одмах помисли на обавезно осигурање од аутоодговорности. Међутим, оно покрива само штету причињену трећим лицима, док штета на сопственом возилу остаје...
Искористите последњи талас лепих и топлих дана како бисте средили гаражу за зиму која нам полако куца на врата. Унапређивање и поспремање гараже може помоћи да заштитите ваше алате,...
Вероватно на свом паметном телефону читате ово. По први пут у 2016.години претрага паметних телефона је надмашила претрагу на десктопу. И возила на бензин и електрична возила ćе доживети...
Градови у Србији, Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Ваљево као и многи други, већ годинама имају проблем са паркирањем. Наћи слободно место за парк...
Путовања по летњим вруц́инама могу да буду веома напорна и непријатна. Већина људи обожава топло време и воли да путује лети, али све има своје границе. Ако температуре постану...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
