Цене хлеба врућина неће подгрејати

Цена пшенице на светским тржиштима расте пропорционално аномалној промени климатских показатеља у земљама произвођачима. Због суше у Русији и Казахстану, као и због непрекидне кише у Канади, цена пшенице се приближила максимуму за последњих пола године.

Ситуација се објашњава пре свега падом прогнозе летине 2010. у основним земљама произвођачима. Мада у суштини планови за убирање летине чак и у регионима пострадалим од климатских аномалија нису тако лоши. На пример, Русија не само да ће осигурати сопствене потребе за пшеницом, већ ће увећати и обиме овогодишњег извоза, уверен је председник Руског савеза житарица Аркадиј Злочевски.

Површина под усевима у Русији било је ове године 48 милиона хектара. Од њих је уништено око 9. Зато све гласине поводом тога да ће род бити катастрофално мали, да ће нам недостајати житарица, уопште нису основане. Текући показатељ просечне жетве, који даје министарство пољопривреде износи 85 милиона тона. Тачније, у било којим условима, чак ако жетва буде мања, све једно она премашује унутрашњу потрошњу. Уз то треба узети у обзир да су у Русији рекордне прелазне резерве - према подацима од 1. јула у амбарима лежи 24 милиона тона житарица од претходних година. У принципу, чувамо укупни потенцијал ресурса за наредну сезону, како бисмо задовољили унутрашње потребе и осигурали 20 милиона тона извоза.

А то што пшеница поскупљује произвођаче само радује. Последње родне године толико су смањиле откупне цене житарица, да су нанеле фармерима већу штету него овогодишња суша. Сада се појавила шанса да попуне губитке. Разуме се, то се тиче оних чије житарице нису уништене у корену. Мање успешнима још предстоји да се боре за опстанак.

Становништво динамику на светским тржиштима пшенице, највероватније уопште неће приметити. Последњих година удео житарица у цени хлеба износи око 10%, тако да се ценовници на тезгама у Русији неће променити. У крајњој линији, у скорије време. Зато што је дугорочна прогноза мање утешна. Како тврде експерти Организације за економску сарадњу и развој и Прехрамбене пољопривредне огранизације УН, за 10 година цене пољопривредне продукције у свету ће скочити од 15 до 40%. Узрок ће бити увећање потражње за намирницама у развијеним земљама и производња биогорива.

У таквим условима све више аграра обраћа пажњу на компаније, које лобирају коришћење генетски модификованих биљака. Продукти генетске инжењерије могу да буду главна гаранција да ће принос житарица мање зависити од хирева природе.

За сада производња пшенице са геном шкорпиона, а управо тако повећавају отпорност биљке на сушу, у Русији је забрањена. Али присталица укидања забране сваким даном колико траје суша све је више. Као аргумент они наводе технолошку страну и јефтиноћу такве методике. Методика традиционалне селекције за узгој културе отпорне на сушу захтева деценије, док генетским инжењерима за решавање тог задатака треба неколико месеци.

Само да ли ћете ви пристати да купујете хлеб са геном шкорпиона?