"Ни­је Сло­бо крив, ми смо го­вна!"

Хи­пер­тен­зи­ја. Ви­со­ко да ви­ше не мо­же да бу­де. Је­дном про­чи­тах не­гђе да за оп­шту сре­ћу тре­ба на­учи­ти или да не при­мје­ћу­јеш глу­пост, или да је та­ко при­ми­је­ће­ну не ко­мен­та­ри­шеш. Не на­учих још ни је­дно ни дру­го. За­то је при­ти­сак не­ђе­ље по­ви­шен.

"Ни­је Сло­бо крив, ми смо го­вна!"

Жи­ва ис­ти­на. Је­смо, је­смо! До­во­љно је са­мо отво­ри­ти дне­вне но­ви­не, и ру­ку на срце, ви­диш да ни­је крив ни Сло­бо, а ни ови да­наш­њи. Ми, ми смо го­вна.

Кад за­не­ма­ри­мо по­ли­ти­чке на­сло­ве, три нај­до­ми­нан­тни­ја на­сло­ва ових да­на у ве­ћи­ни но­ви­на су:

- Дра­го Дис­кре­ци­ја... Све­ште­ник, пар­дон, пен­зи­они­са­ни све­ште­ник ушао у ри­али­ти "Па­ро­ви". Са­мо пос­то­ја­ње и тра­ја­ње овог ри­али­ти­ја не ври­је­ди ви­ше ни ко­мен­та­ри­са­ти, јер са­мо испа­днеш луд, али не мо­гу да при­хва­тим да Црква ко­ја је због пос­та за­бра­ни­ла "Пи­хти­ја­ду", сад, ис­то за ври­је­ме пос­та, је­дног свог чла­на има у тој лу­дни­ци. До­бро, до­бро, ка­зни­ли су Дра­гу Дис­кре­ци­ју, ето ни­је мо­гао при­чеш­ћи­ва­ти вјер­ни­ке на кра­ју овог пос­та, али су га већ оправ­да­ли - та­мо, у тој ку­ћи је ве­ли­ки број мла­дих љу­ди ко­је на­ша црква не сми­је одба­ци­ти, те је на је­дном та­квом мјес­ту не­оп­хо­дан све­ште­ник да их изве­де (изво­ди) на пра­ви пут. Пра­вог пу­та, чи­ни ми се, ода­вно не­ма, али ни глу­пост и лу­дост ода­вно код нас кра­ја не­ма­ју. У сва­ком слу­ча­ју дис­кре­ци­ја је за­га­ран­то­ва­на, би­ли то Ма­ца или Дра­го, зар је би­тно. Са­мо европ­ски, са­мо де­мо­крат­ски!

- Дје­вој­чи­ца (12) обја­ви­ла ви­део на YоуТу­беу на те­му рас­ки­да сво­је ве­зе. На­пре­дна нам омла­ди­на. Што би је­дан нас бив­ши пред­сје­дник ре­као: "Држа­ва с ова­квом омла­ди­ном не тре­ба да се пла­ши за сво­ју бу­ду­ћност!". Она, сун­це мо­је ма­ло, на­шмин­ка­на, са гес­ти­ку­ла­ци­јом ко­ја је да­нас муст ха­ве ша­блон код све по­пу­лар­ни­јег за­ни­ма­ња "ви­део-бло­гер­ка", нам отва­ра ду­шу и го­во­ри ка­ко ју је та­мо не­ки ђе­чак ос­та­вио. Ис­ко­рис­тио и ос­та­вио, а она је ње­га мно­го во­ље­ла и би­ла спре­мна за ње­га све да ура­ди. Во­ље­ла га је ви­ше не­го прет­хо­дног мом­ка са ко­јим је би­ла три го­ди­не у ве­зи. По­топ.  Оче­ку­јем по­топ. Ни­шта ма­ње. То­тал­но уни­ште­ње. Јер, ли­је­ка не ви­дим. Џа­ба се пи­там ко је за­ка­зао у од­го­ју овог ђе­те­та, јер то ни­је уса­мљен слу­чај. А са­ми смо кри­ви (си­не, ево ти та­блет, играј се да ма­ма за­врши не­што!). Жи­ви­мо у вре­ме­ну брзе ко­не­кци­је и успо­ре­ног ин­те­ле­кта!

- Про­цу­рио си­ли­кон. Стар­ле­та. Та­ма­ра Ђу­рић. Хо­спи­та­ли­зо­ва­на. Про­цу­рио си­ли­кон. Прет­хо­дно угра­ђен у за­дњи­цу. Ско­ро све но­ви­не и та­бло­иди пи­са­ли о то­ме. На­род чи­та, на­род ко­мен­та­ри­ше. Још ни­сам усво­ји­ла де­фи­ни­ци­ју стар­ле­та, али знам шта је ме­диј­ски прос­тор и пи­там се от­кад је пос­тао та­ко јеф­тин. Ако је ово сло­бо­да за ко­ју се по­је­ди­ни ме­ди­ји бо­ре, ево прва ди­жем ру­ку за ди­кта­ту­ру. То­ли­ко је ус­пје­шних љу­ди ко­ји има­ју шта да ка­жу и да по­ка­жу, без ски­да­ња га­ћа, али ето, на­сло­вну стра­ну до­би­ла, да изви­ни­те, гу­зи­ца.

Жи­ви­мо у вре­ме­ну ка­да су ин­фор­ма­ци­је дос­ту­пни­је не­го икад, по­лу­пи­сме­ни (не­пи­сме­ни) љу­ди у да­наш­ње ври­је­ме има­ју про­фи­ле на ра­зли­чи­тим друш­тве­ним мре­жа­ма, ко­рис­те ве­ћи­ну апли­ка­ци­ја на мо­бил­ним те­ле­фо­ни­ма и са­мим тим пред­став­ља­ју чи­та­ла­чку пу­бли­ку. А о то­ме шта су про­чи­та­ли су­ви­шно је го­во­ри­ти. Ту ин­те­ле­кту­ал­ну кри­зу вје­што ко­рис­те но­ви­не и та­бло­иди. Ство­ри­ли су се­би ма­со­вну пу­бли­ку, до­би­ли су на чи­та­нос­ти, иако ре­ал­но у њи­хо­вим ре­до­ви­ма не­ма шта да се чи­та. Си­ту­аци­ја је то­ли­ко ло­ша да ухва­тим се­бе да ра­змиш­љам да би мо­жда би­ло до­бро да нам до­ђе је­дан Ким Јонг Ун (пред­сје­дник Сје­вер­не Ко­ре­је) и да пос­то­ји не­ко ве­ома строг ко би пре­гле­дао сва­ку ви­јест, чла­нак, ви­део при­је ње­го­вог објав­љи­ва­ња.