Горбачовљева перестројка: да ли је постојала алтернатива?

Руска реч перестројка крајем 80-их година прошлог века била је позната у читавом свету. Са њом су повезивали име Михаила Горбачова, крах комунизма и крај хладног рата. Ипак за саме становнике СССР горбачовљеве реформе су се завршиле не само крахом комунистичког режима, већ и распадом економије, распадом земље. Двадесет година касније политичаре и политикологе не напушта мисао да ли је Сојветски Савез имао други пут?

1985. године, после смрти генеалног секретара ЦК КПСС Константина Черњенка, место је заузео Михаил Горбачов. Њему је пошло за руком да уведе у владу своје присталице које су, као и сам генерални секретар, виделе неопходност промена. Истовремено они су били убеђени да социјализам није потрошио своје могућности и да се реформама одозго може све исправити. Годину дана касније појавили су се термини перестројка, убрзање и гласност.

Горбачов се надао да ће излечити економију помоћу западних кредита и технологија. У земљи се развио кооперативни покрет – појавили су се мали приватни предузимачи, градила су се мешовита предузећа уз укључивање страног капитала. Био је рехабилитован и могао је да се врати у Москву академик Андреј Сахаров, касније је ослобођено из затвора 140 дисидената.

Чинило се да све тече по плану. Ипак Горбачову није било суђено да препороди „социјализам са људским лицем“. Планска економија никако није постајала ефикасна, па још и светске цене нафте нагло су пале. Земља је живела у условима тешког дефицита, тезге у продавницама су биле празне. Заоштрени су национални конфликти у Јерменији и Азарбејџану, Грузији, Молдавији, који су тињали годинама. Републике Средње Азије и Балтика пожелеле су суверенитет. Ново мишљење које је прокламовао Горбачов у спољној политици претворило се у бескрајне уступке Западу. Ускоро, после потписивања Беловешких споразума 1991. године, и сам СССР је нестао.

Алтернатива перестројки није постојала. Друга је ствар што је било потребно започети је много раније, сматра политички технолог Алексеј Макаркин.

У тренутку горбачовљеве перестројке алтернатива је била само та да се све прекине. Могао је да се успостави још реакционарнији режим. Могли су да се прекину канали информација са Запада. Могли смо још више да развијемо трку у наоружавању. Али тада бисмо имали нешто између Југославије и Румуније – грађански рат међу бившим републикама.

Ипак у случају перестројке ипак је било потребно почињати материјалим, уверен је политиколог Александар Ципко.

Пре или касније неки политичар би започео одозго ове реформе. Друга је ствар што је требало то чинити полако и опрезно. Оне су биле неизбежне: сва та политика гласности, укидања цензуре, укидање екстерних комисија. Али по мени ипак је то требало чинити како су чинили Кинези – економске реформе треба да претичу политичке.

Ипак да се сетимо фразе да историја не трпи потенцијал. Перестројка у СССР је остала у прошлости. Русија иде напред.