Западни баук: корпоративно управљање

Да ли је место у управном одбору задатак (да се унапреди компанија и њено пословање) или лична привилегија, ван сваке је расправе у развијеном свету.
Добра вест са овонедељног скупа Српске асоцијације менаџера и Интернационалне финансијске корпорације (која је одељење Светске банке) о корпоративном управљању је заиста „кул”: биће да време „газда” у Србији пролази. А шта је уопште систем корпоративног управљања?

– То су начини, механизми, инструменти, тј. целокупност вођења, управљања и владања предузећем са циљем остваривања контроле власника над менаџментом фирме. То је оно што је у интересу свих, и подразумева и етички кодекс и транспарентност. Уједно, то је и добра порука инвеститорима да пратимо кретања у свету – рекао је Слободан Вучићевић, председник САМ.

Од увођења система корпоративног управљања, међутим, немају сви подједнаку корист: тамо где је власник компаније уједно и генерални менаџер, неке користи од корпоративног управљања практично и нема јер једна особа кроји капу и доноси одлуке. Али свако предузеће које има намеру да се шири и докапитализује, сви они који имају амбициозније планове за које ће им бити потребни други инвеститори, мораће да се представе у добром светлу.

Чим позивате некога кога не познајете лично, отвара се питање корпоративног управљања, поставиће вам питања о моделу који вам је дат на управљање. Било да је реч о стратешким партнерима, техничким партнерима, традиционалним инвеститорима или инвестиционим фондовима, па и индивидуалним инвеститорима, они ће хтети да – тачно знају где улажу. А ту ће бити потребно да евидентирате колико људи ради на стратегији компаније или ради – за свој лични интерес.

Јагма за правом информацијом, изгледа, прешла је са медија на – инвеститоре.

– Они који константно траже праву информацију су страни инвеститори. Поређења ради, они су досад уложили 320 милијарди долара у српске фирме. Каква ће бити ваша перцепција у бази инвеститора зависи директно од тога колико ћете смањити ризике и тиме учинити пословање ефективнијим, јер потенцијални инвеститори желе да знају све! Ако је систем корпоративног управљања подешен тако да све функционише оптимално и да је у равнотежи, то вас препоручује јер то је већ успех – каже Катарина Вељовић, консултант и шеф ИФЦ одељења Светске банке.

Вест је супер: менаџмент нероновске инспирације који наступа са ставом „после мене потоп”, и то у вишегласју и мимо интереса компаније, могао би у догледно време да осветла свој образ и прилагоди се општем току. Барем уколико жели страни капитал.

– Кад сте први у нечему, важно је ипак да имате кога да питате шта и како урадити, и зато је ИФЦ добар партнер – закључак је Бранислава Бошковића, директора Телефоније а.д.